EGIPAT, Misir
Etimologija
Od tur. Misir < arap. Mišr, up. hebr. Mišrajim (Skok I 432). (A.L.)
Atribucija
- grad: Valja sablja po Misira grada (Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 39:72); SANU II,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке најстарије, књига друга, Београд, 1974. (SANU II) 66; MH I,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/1. Junačke pjesme, knjiga prva, uredili Dr Ivan Božić i Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1890. (MH I) 45 - bijeli grad: Kad dođe k Misiru b’jelom gradu (SANU II,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке најстарије, књига друга, Београд, 1974. (SANU II) 66:80) - zemlja ravna: Ne odvedu Misir-zemlji ravnoj (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 27:19) - bijeli: Boga tebi, pobratime od Misira b’jela (SANU II,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке најстарије, књига друга, Београд, 1974. (SANU II) 66:82); MH I,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/1. Junačke pjesme, knjiga prva, uredili Dr Ivan Božić i Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1890. (MH I) 45; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 3 - bili: Otkako je Misir bili post’o (SANU II,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке најстарије, књига друга, Београд, 1974. (SANU II) 66:94) - ravni: Sve od Šama i Misira ravna (Vuk VII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900. (Vuk VII) 16:198) - bogati: Posla ferman bogatu Misiru (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 55:447)
- bez atribucije: U Misiru kada prispjedosmo (Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 39:24); Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 40; Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 62, 66;Vuk VII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900. (Vuk VII) 20; SANU II,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке најстарије, књига друга, Београд, 1974. (SANU II) 48, 66; SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III) 60; MH I,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/1. Junačke pjesme, knjiga prva, uredili Dr Ivan Božić i Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1890. (MH I) 45; MH III,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898. (MH III) 1, 5; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 51, 55, 138
Geografski položaj
Uobičajena semitska oznaka za Egipat.Istorijat
U Daničićevom i Vukovom prevodu Svetog pisma, Egipat se pominje samo tako.
Epski kontekst
Moguće je takođe da se ovde misli na južnu Tursku (Musri), gde su se uzgajali konji za izvoz. Pri tom bi se osnova za ovu pretpostavku mogla naći u stihovima tipa:
Poteći će pet stotin’ paripa
Od sve Bosne i Hercegovine,
I poteći tri stotin’ hatova
Sve od Šama i Misira ravna (Vuk VII, 16:195–198; slično i MH III, 1).
Od sve Bosne i Hercegovine,
I poteći tri stotin’ hatova
Sve od Šama i Misira ravna (Vuk VII, 16:195–198; slično i MH III, 1).
ali oni nisu dovoljno česti da bi se ovakvo tumačenjei moglo opravdati.
Pevač najčešće zamišlja Misir kao veliki utvrđen grad, a tek ponekad kao zemlju i državu. Slično se može naći i u ruskim biljinama (KirII:101, 120), gde se Mizir/Mirzir takođe pominje kao grad.
Sam toponim u epici ima status stalnog mesta tj. tropa, budući da se njime označava neki drugi sadržaj, a koji će on biti – zavisi od atribucije uz ime. Na primer: za veliku daljinu (Moj me babo udomio largo, / Čak daleko Misiru b’jelome – MH I, 45:405–406; isto i Vuk II, 27; SANU II, 66), veliku vrednost (A kakva je divna i lijepa: / O njojzi su dva gajtana zlatna, / O gajtan’ma dva kamena draga, / Valja sablja pô Misira grada – Vuk VI, 39:69–72; slično i Vuk VII, 20; Vuk VI, 66), veliku retkost (Iskaću mu što u dvoru nema – [...] / Đakonije svake iz Misira – SANU III, 60:171–175) itd. Izuzetak čine one pesme u kojima se Misir javlja kao realno mesto iz kojeg stambolski car kupi vojsku za pohode (MH III, 5; SM 55) ili iz kojeg dolazi neki znameniti junak (Vuk VI, 62; SANU II, 48; SM 51).
Literatura
1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [3, 509] |
2002 | Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002 [2] cobiss |