EGIPAT, Misir

Etimologija

Od tur. Misir < arap. Mišr, up. hebr. Mišrajim (Skok I 432). (A.L.)

Atribucija

Geografski položaj

Uobičajena semitska oznaka za Egipat.

Istorijat

U Daničićevom i Vukovom prevodu Svetog pisma, Egipat se pominje samo tako.

Epski kontekst

Moguće je takođe da se ovde misli na južnu Tursku (Musri), gde su se uzgajali konji za izvoz. Pri tom bi se osnova za ovu pretpostavku mogla naći u stihovima tipa:

Poteći će pet stotin’ paripa
Od sve Bosne i Hercegovine,
I poteći tri stotin’ hatova
Sve od Šama i Misira ravna (Vuk VII, 16:195–198; slično i MH III, 1).

ali oni nisu dovoljno česti da bi se ovakvo tumačenjei moglo opravdati.
Pevač najčešće zamišlja Misir kao veliki utvrđen grad, a tek ponekad kao zemlju i državu. Slično se može naći i u ruskim biljinama (KirII:101, 120), gde se Mizir/Mirzir takođe pominje kao grad.
Sam toponim u epici ima status stalnog mesta tj. tropa, budući da se njime označava neki drugi sadržaj, a koji će on biti – zavisi od atribucije uz ime. Na primer: za veliku daljinu (Moj me babo udomio largo, / Čak daleko Misiru b’jelome – MH I, 45:405–406; isto i Vuk II, 27; SANU II, 66), veliku vrednost (A kakva je divna i lijepa: / O njojzi su dva gajtana zlatna, / O gajtan’ma dva kamena draga, / Valja sablja pô Misira grada – Vuk VI, 39:69–72; slično i Vuk VII, 20; Vuk VI, 66), veliku retkost (Iskaću mu što u dvoru nema – [...] / Đakonije svake iz Misira – SANU III, 60:171–175) itd. Izuzetak čine one pesme u kojima se Misir javlja kao realno mesto iz kojeg stambolski car kupi vojsku za pohode (MH III, 5; SM 55) ili iz kojeg dolazi neki znameniti junak (Vuk VI, 62; SANU II, 48; SM 51).

Literatura

book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  cobiss
book1975Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975.  [3, 509]
book2002Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002  [2]  cobiss