EGER, Egra, Jegra
Eger, panorama
Eger, zamak
Istorijski nazivi
Agria, Erlau
Etimologija
Od mađ. éger(fa) ‘joha’, prvobitno ime reke (Kiss 197b), up. s.-h. Jošanica. (A.L.)
Atribucija
Egra
- bez atribucije: Već ja žalim Egru i Budima / Gdje nam osto Budim u kaura (KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 10:100–101)
- bez atribucije: Udriću ti Jegri i Budimu (KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 32:158)
Geografski položaj
46° 23’ N, 17° 34’ E
Grad u Mađarskoj. Najistureniji grad na s/i Mađarske i glavno mesto Heveške županije.
Istorijat
U srednjem veku naselila su ga germanska, avarska i slovenska plemena, a od X v. i mađarska. Mađarski kralj Stefan (997–1038), prvi koji je primio hrišćanstvo i zato prozvan Sveti, osnovao je u Egeru biskupiju. Prva katedrala u Egeru podignuta je na mestu koje danas zauzima egerski zamak, a grad se formirao oko nje. Od tog doba, Eger je bio i ostao važan verski centar u Mađarskoj. Veliki renesansni spomenici i javne građevine podignuti su u njemu za vladavine kralja Matije Korvina (1458–1490).
Sa dolaskom Turaka na Balkan, Eger postaje značajna pogranična tvrđava. Čuvena egerska odbrana (kada je 2.100 građana pod zapovedništvom Ištvana Doboa odbilo vojsku od 80.000 Turaka) opisana je u romanu „Pomračenje polumeseca” mađarskog pisca Geze Gardonjija. Turci su ipak osvojili Eger 1596. posle duge borbe i šestodnevne opsade, i duže od 80 godina držali ga kao administrativni centar istoimenog vilajeta. Ponovo je prešao u ruke hrišćana tek 1687.
Ponovno uspostavljanje biskupije dovelo je do proterivanja protestanata iz grada, a početkom XVIII v., tokom bune protiv dinastije Habzburga 1703–1711, Eger je stao na stranu pobunjenika kneza Ferenca II Rakocija. Pobedu su odneli Habzburzi, a grad je ubrzo potom napala kuga.
Srbi su počeli da se naseljavaju u Egeru još za vreme turske uprave Ugarskom. Tu je 1695. osnovana Jegarska i Velikovaradska eparhija. Tokom druge velike seobe stigle su u Eger brojne srpske porodice koje su 1785. u njoj obnovile staru crkvu iz XVII v.
Epski kontekst
Pesme daju veliki značaj Egeru kao mestu do kojeg je sultanu naročito stalo:
Ja ne žalim tahta ni Stambola,
Ni gradova, ni redom topova,
Ni harema mladih sultanija,
Niti punih sedam kula blaga,
A ni tebe, sine Sulejmane,
Što ćeš meni nejak ostanuti,
Nejaku će sami Bog pomoći;
Već ja žalim Egru i Budima,
Gdje ostaše sužnji u kaura,
Gdje ostaše u kaurske ruke. (KH I, 10:19-29)
U KH I, 10 Egra/Jegra se pominje u kontekstu napada sultana Sulejmana na Budim, a KH I, 32 je zapravo muslimanska varijanta sižea o Musi Kesedžiji (ovde Filip Madžarin).
Literatura
 | 1912 | Радонић, Јован: Прошлост Старе Србије, Београд 1912 [297 (nap. 26)] cobiss |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [3, 510] |