ERDELJ, Erdelje

Istorijski nazivi

Transsilvania, Erdély, Herdelj

Atribucija

Erdelj

Erdelje

Geografski položaj

Oblast u Rumuniji, Transilvanija.

Istorijat

Glavni grad Erdelja (lat. Transsilvania, mađ. Erdély) jeste Kluž (vide), a ostali gradovi Sibinj (vide), Brašov itd.
U starim srpskim zapisima javlja se ponekad i u obliku Herdelj: „hodi paša budimski na Herdeljь zemlju”.*

Epski kontekst

U pesmama se najčešće pominje kao oblast, zemlja, ali i kao grad. U neistorijskim sižeima pominje se „od Erdelja ban” (Vuk II, 101; MH I, 82; SANU II, 10, 67; Vuk III, 33; SM 95), a samo jednom „erdeljska banica” (Vuk III, 75).
U SANU III, 68 opevana je epska verzija pada Budima i Ostrogona u turske ruke. Ovde je zanimljivo da se Rakocija (jedan član – verovatno Đerđ II – znamenite porodice Rakoci, čije su četiri generacije bile vezane za Transilvaniju i borbu protiv dinastije Habzburgovaca) sasvim iznenada javlja kao sin budimskog kralja i kraljice. Transpozicija je potpuno u epskom ključu. Erdeljskog kneza i njegovu smrt u borbi protiv Turaka na njihovom putu da povrate vlast nad Transilvanijom muslimanska pesma KH I, 2 opeva mnogo bliže tom istorijskom događaju, mada i ona sa mnogo pesničke slobode. Takođe vide .

Literatura

book1900Савић, Милан: По разним крајевима слике с пута. По Ердељу – Ада Кале – Венеција, Нови Сад.  cobiss
book1950Елезовић, Глиша: Iz carigradskih turskih arhiva Mühimme defteri, SAN, Zbornik za istočnjačku istorisku i književnu građu, knj. II, Istoriski institut, knj. 1.  [240]  cobiss
book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  cobiss
book1975Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975.  [3, 412*]