HRVATI, Hrvat
Etimologija
Isprva je Hrvat grad verovatno sintagma sa starim genitivom množine u prvom delu: ‘grad Hrvatâ, hrvatski grad’, docnije se umesto u Hrvat gradu počela menjati u Hrvatu gradu. (A.L.)
Atribucija
- grad: Nadaleko u Hrvatu gradu (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 107:3), MH VIII, 5
- grad bijeli: U Hrvatu, gradu bijelomu (MH VIII, 5:4)
- bili: Iđem poći ka Hrvatu bilu (MH VIII, 5:389)
- bez atribucije: Na Hrvatu kulu napravio (KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 30:129), KH II,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga II, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH II) 63; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 107; MH VIII, 5
Istorijat
Tokom XVI v. Turci su od osvojenih područja preko Dinare, u južnoj Hrvatskoj, osnovali vilajet Hrvati u koji je spadala i nahija (područje) Zminje polje. Ono se s istoka graničilo s nahijama Sinj i Cetina i nahijom Dicmo, sa severa s nahijom Vrhrika (Vrlika), i sa zapada s nahijom Petrova gora (Moseć) i Petrovo polje. Pošto je pao tvrdi grad Klis, s juga se graničilo s nahijom Klis. Život u vilajetu Hrvati, kao pograničnoj oblasti, nije bio lak: stanovništvo je mletačkoj kameri moralo plaćati zemljarinu, Turcima harač i Ugarskoj njen deo. I senjski uskoci su prodirali u ove krajeve i često robili hrišćane koje su shvatali kao turske podanike.
Ova oblast se, u skladu sa epskom poetikom, mogla javiti u pesmama i kao tvrdi (beli, veliki) grad (upor. slično sa Mađarskom – grad Madžar, Indijom – grad/zemlja Inđija, i sl.).
Kod Vuka u Rječniku javlja se kao sinonim za Hrvatsku.
Epski kontekst
U pesmi SM 107, čiji je siže neistorijski (devojka prerušena u vojnika ide u rat sa svojim zaručnikom), Hrvat je tursko mesto iz kojeg se do Trebinja stiže kroz Bosnu. Po tome odgovara vilajetu Hrvati, u epskom kontekstu shvaćenom kao grad. Isto to, samo u hrišćanskoj varijanti sa Hrvom barjaktarem i Hrvatkom devojkom – MH VIII, 5.
Od istorijskih događaja, pesma KH I, 30 peva o tome kako su Turci Udbinjani posle sedam godina osvetili smrt Mustaj-bega Ličkog koga je ubio Jovan Uzavac. Budući da je Mustaj-beg Hasunović Lički poginuo 1667, radnja ove pesme mogla se odvijati 1673. Pesma KH II, 63 (u kojoj se pominje Hrvo od Hrvata) opeva zarobljavanje Rakocije bana na brdu Mrkalju. S obzirom da je siže ženidbeni (tipa ometena prošnja), u pitanju nije nijedan od četiri stvarna predstavnika porodice Rakoci. Najpre će biti da je Rakocija ban iz ove pesme izgrađen prema istorijskom liku Đerđa II Rakocija koji se dugo i uporno borio protiv Turaka u Transilvaniji i tako među muslimanskim epskim pevačima izašao na zao glas. Njegovo supostavljanje ličkom Mustaj-begu, do koga u stvarnosti verovatno nikad nije došlo, takođe je svojstveno epskoj poetici, jednako kao i slanje savladanog protivnika sultanu na dar.
Literatura
 | 1940 | Пурковић, Миодраг Ал.: Попис села у средњевековној Србији, Скопље. cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |