HERCEG NOVI, Herceg, Novi, Novi Herceg, Novo

sl1

Fedor Karacsay, crtež, Herceg-Novi 1837. g.

sl1

Istorijski nazivi

Castelnuovo, Castrum novum, Sottorina

Etimologija

Haplologijom od hercegov novi (grad) (Skok III 613ab). (A.L.)

Atribucija

Herceg Novi

Herceg Novi Novi Herceg Novo

Geografski položaj

42° 27’ N, 18° 32’ E   
Grad u Crnoj Gori. Luka na severnoj obali Hercegnovskog zaliva u Boki Kotorskoj.

Istorijat

Podignut je uz more, na strmim padinama planine Dobroštice, duž puta Dubrovnik–Kotor. Pominje se u starim srpskim dokumentima, ponekad i pod imenom Sutorina (1403).
Herceg Novi je, pod imenom Sv. Stjepan, u župi Dračevici podigao 1382. bosanski kralj Tvrtko I, izgradivši grad (tvrđavu) i luku da bi se učvrstio u primorju i postao nezavisan od Dubrovnika u spoljnoj trgovini. Novi je ubrzo postao konkurentan Dubrovniku u trgovini solju, što je dovelo do sporova između dva grada. Bosanski vojvoda Sandalj Hranić osvojio je Novi u martu 1391. Tada se već i u izvorima grad javlja kao Novi sa podgrađem (Sub Novi). Za vlade hercega Stefana Vukčića Kosače – po kome mu je dodat naziv Herceg – došlo je i do rata sa Dubrovnikom (1451–1454).
Turci su bezuspešno napali Herceg Novi 1475. U decembru 1481. ga je opseo, a sledeće godine i osvojio hercegovački sandžakbeg Ajas. Posle kratkog perioda pod vlašću Španaca i Mlečana (iz kojeg doba potiče današnja tvrđava Španjola), Turci su – pod vođstvom Hajredina Barbarose – ponovo osvojili Herceg Novi 1539. i držali su ga 148 godina. Pod turskom vlašću Herceg Novi je bio važno gusarsko uporište. Od Turaka je preotet 1687. tokom Morejskog rata (1684–1699) ujedinjenom akcijom mletačkih, malteških i papskih brodova, kojima su se pridružili Crnogorci i Bokelji. Mlečani su prozvali grad Castelnuovo, obnovili utvrđenja i podigli citadelu, a uz more novo utvrđenje Fortemare. Po odredbama mira u Kampoformidu 1797, Herceg Novi je pripao Austriji, a posle mira u Požunu 1805. prešao je pod vlast Francuske. Neko vreme su ga držali i Rusi (1806. i 1807), a posle Napoleonovog poraza 1813. preuzela ga je Austrija uz pomoć engleske flote. Na skupštini Crnogoraca i Bokelja u Dobroti 1813. odlučeno je da se Herceg Novi, zajedno sa Bokom, pripoji Crnoj Gori, ali je odlukom Bečkog kongresa predat Austriji pod čijom je upravom ostao sve do 1918.

Epski kontekst

Kao držalac grada u tursko doba pominje se izvesni Alija (Alil, Halil) ili Alaga Novljanin, kako u hrišćanskim, tako i u muslimanskim pesmama. Sam grad se pominje u različitim – i istorijskim i neistorijskim – kontekstima, npr.: u kontekstu bitke na Martinićima (Vuk IV, 10; SM 168) i na Krusima 1796. (Vuk IV, 11; SANU IV, 20), drugog pohoda Omer-paše Latasa na Crnu Goru 1862. (Vuk IX, 32), čuvene pomorske bitke kod grada Češme 1770. tokom rusko-turskog rata 1768-1774. (SM 165) itd. Osim navedenih, u pesmama se javljaju i oblici Novska zemlja (Čuj, Alija, Novskoj zemlji glavo! Vuk VI, 80:44) i Novska država (Jednu slaću put Novske države – SM 168:41).

Literatura

book1880Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, I-XIV, Zagreb, с1880-1952.
book1903Ђурић-Козић, Обрен: Шума, Површ и Зупци у Херцеговини, Српски етнографски зборник, II/5, 1105-1293.  [1105-1293]
book1950Дероко, Александар: Средњевековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији, Београд.  [186]  cobiss
book1957Vego, Marko: Naselja bosanske srednjevjekovne države, Svjetlost, Sarajevo  cobiss
book1959Шкриванић, Гавро А.: Именик географских назива средњовековне Зете, Титоград.  [83]  cobiss
book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  [s.v. Novi]  cobiss
book1970Нешковић, Јован: Тврђаве ослобођене од Турака. Смедерево, Шабац, Кладово, Ужице, Соко, In: Ослобођење градова у Србији од Турака 1862-1867, САНУ, 533-561.  [546-547]  cobiss
book1970Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980.  [s.v. Grad]  cobiss
book1975Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975.  [2:171, 172; 3:205]
book1979Evlija Čelebi: Putopis. Odlomci о jugoslovenskim zemljama, Sarajevo 1979.  [433, 434 (nap. 60-62), 435]  cobiss