DUBICA
Bosanska Dubica, početak XX v.
Hrvatska Dubica, 1911
Atribucija
- grad bijeli: Knjigu piše Laud generale / Od Dubice, grada bijeloga (SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III) 73:1-2) - bez atribucije: Posla knjigu od Dubice Pezu (Vuk VII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900. (Vuk VII) 12:217); Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 34, 38, 41; SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III) 73, 76; KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 21 ; ER 125; EHMuslimanske narodne junačke pjesme, sakupio Esad Hadžiomerspahić, u Banjoj Luci, 1909. (EH) 5
Istorijat
1. BOSANSKA (45° 3’ N, 18° 23’ E).
Grad u BiH, na desnoj obali Une.
Kao grad u sastavu Hrvatske prvi put se pominje 1244, a kao castrum 1258. Srednjovekovnoj bosanskoj državi pripadao je od 1398. do 1404.
Bio je glavni grad Dubičke županije. Tu županiju prvo su dobili templari, a potom jovanovci (joaniti) Vranskog priorata. Turci su zauzeli Dubicu 1538, ali su je braća Zrinski (Nikola i Ivan) oslobodili. Turci su uskoro ponovo osvojili grad i držali ga do 1685. Mirom u Karlovcu, Dubica je pripala Hrvatskoj, a Bosanci su, uzmičući na desnu stranu Une, udarili temelje današnjoj Bosanskoj Dubici.
Austrijanci su tri puta zauzimali Dubicu. Prvi put (1687–1701) je pripala Zagrebačkom kaptolu, verovatno zato što su je zauzeli Siščani. Drugi put ju je osvojio grof Ivan Drašković 1716. pa je ponovo pripala Zagrebačkom kaptolu sve do 1741. Tom prilikom muslimansko stanovništvo iz Dubice prebeglo je u trg kod Banjaluke. Treći put Dubicu je zauzeo feldmaršal Laudon (u pesmi Laud general) 1788, a Turci su je vratili 1797. Ovaj poslednji rat bio je poznat u Bosni kao Dubički rat.
Dubički grad je bio mali ali tvrd, malog značaja. Porušen je posle austrijske okupacije Bosne 1878. Uz Unu se vide njegovi ostaci.
2. HRVATSKA (45° 11’ N, 16° 48’ E).
Grad u Hrvatskoj.
Župa i mesto u Pounju, na levoj obali reke, naspram Bosanske Dubice. Stari grad na levoj obali Une pominje se prvi put 1197. kao grad i varoš Dubica u sastavu Hrvatske i pod Zagrebačkom biskupijom. Kao villa se pominje 1244, kao castrum 1256. Srednjovekovnoj bosanskoj državi pripadao je 1398–1404.
Pavlini su 1244. u Dubici sagradili crkvu sv. Marije sa samostanom. Kasnije je ovaj samostan pripao hospitalcima, tj. jovanovcima. Čitava Dubica je 1359. pripadala templarima, a pavlini se u njoj poslednji put pominju 1465.
Turci su osvojili grad Dubicu 1538, ali su ga braća Zrinski (Nikola i Ivan) oslobodili. Turci su ga uskoro ponovo osvojili i držali do 1685. Na osnovu Karlovačkog mira Dubica je pripala Hrvatskoj, a Bosanci su, uzmičući na desnu stranu Une, udarili temelje današnjoj Bosanskoj Dubici.
Srednjovekovni grad na desnoj obali Une kod Bosanske Dubice spominje se prvi put 1258. Porušen je 1878.
Epski kontekst
Pesme pominju Bosansku Dubicu u kontekstu osvajanja Bosanskog Novog (SANU III, 73; Vuk VIII, 34) i Cetina (Vuk VIII, 38), odnosno pogibije hajduka Sime Džepinovića (SANU III, 76) i ženidbe sina Ive Senjanina (Vuk VII, 12), Orlanović Muja (KH I, 21) i Čejvanagić Mehe (EH 5). Samo pesma Vuk VIII, 41 peva o bici pod Dubicom koju je hrišćanska vojska izgubila od Turaka.
Hrvatska Dubica se pominje u kontekstu opsade i osvajanja Bosanskog Novog 1788. (SANU III, 73) i pogibije hajduka Sime Džepinovića (SANU III, 76). U KH I, 21 Dubica je jedan od tri grada (uz Smederevo i Kostajnicu) koja sultan u Stambolu nudi kao otkup za ličkog Mustaj-bega, zarobljenika bana od Aršana.
Hrvatski ban, vranski prior i vesprimski biskup, rođen u Trogiru 1450, ubijen na planini Plješivici 1520, sahranjen u Vesprimu. Ban Petar Berislavić je pobedio tursku vojsku kod Dubice 1513. i uspešno branio Jajce između 1518. i 1520. Dok je bila pod njegovom upravom, Hrvatska je 1519. od pape dobila status zemlje „ante murale christianitatis” (pred bedemom hrišćanstva).
Vide [[VESPRIM]]
Literatura
 | 1953 | Kreševljaković, Hamdija: Stari bosanski gradovi, Naše starine I, Sarajevo. cobiss |
| 1957 | Vego, Marko: Naselja bosanske srednjevjekovne države, Svjetlost, Sarajevo cobiss |
| 1962 | Pavičić, Stjepan: Seobe i naselja u Lici, Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slavena XLI, 5-330. |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. [s.v. Dubica] cobiss |
| 1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. [s.v. Grad] cobiss |
| 1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [130] cobiss |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [1, 315] |
| 1979 | Evlija Čelebi: Putopis. Odlomci о jugoslovenskim zemljama, Sarajevo 1979. [220, nap. 13] cobiss |