DOLJANI, Doljan

Atribucija

Doljani

Doljan

Geografski položaj

42° 27’ N, 19° 18’ E   
Mesto i oblast kod Podgorice u Crnoj Gori.

Istorijat

U blizini Doljana pronađen je ranohrišćanski kompleks u kome su otkrivene dve crkve, više sakralnih objekata i građevine rezidencijalnog karaktera. Čitav kompleks iz Doljana ima memorijalni karakter i može se povezati sa nekim od episkopa iz obližnje Dokleje iz VI v.
Kod Vuka u Rječniku javlja se ovako: „1) varoš u Maćedoniji (ili u Bugarskoj?). Pripovijedaju da su od prije bili veliki panađuri na Doljanima; 2) nekako mjesto u Zeti”.

Epski kontekst

Pesme pominju crnogorske Doljane i to u kontekstu zidanja grada Meduna (SM 27), pomorske bitke kod Perasta iz 1670. (Vuk IV, 6), bitke na Martinićima 1796. (Vuk IV, 10; SM 168), bitke na Krusima iste godine (SM 170), turskog pohoda na Kuče 1855. (Vuk IX, 10; SM 49), smrti i osvete Jovana Bakića (Vuk IV, 11), otmice i smrti Mare Popović (Vuk VIII, 6), sukoba paše od Grahova i Petra Boškovića (Vuk VIII, 14), crnogorsko-turskih sukoba oko ovaca i sl.
U Vuk II, 77 nije jasno koji su Doljani u pitanju jer je siže neodređen (prekrađa konja od megdana), a u MH I, 39 ubikacija nema značaja jer je siže izgrađen na motivu „velikog grešnika” sa mitskim elementima („Prokleti Duka Šetković”).

Takođe i: Doljane – selo u Srbiji na levoj obali Ibra, 5 km s/z od Kosovske Mitrovice.
U Imeniku Jugoslavije iz 1973. pominju se još i Doljani: u BiH (kod Čapljine, Jablanice, Konjica i Hadžića) i u Hrvatskoj (kod Donjeg Lapca i Otočca).

Literatura

book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  cobiss
book1973Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973.  [114]  cobiss
book1975Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975.  [1: 290]