DRAČ
Drač 1573
Drač, ostaci turske tvrđave
Istorijski nazivi
Epidamnos, Dirač, Durač, Duracium, Dyrrhachium, Durazzo, Durrës
Etimologija
Stgr. Dyrrákhion ‘mesto gde more snažno udara u obalu’. (A.L.)
Atribucija
- grad: I od Lješa i od grada Drača (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 63:237)
Geografski položaj
41° 19’ N, 19° 27’ E
Grad u Albaniji.
Istorijat
Drač je slovensko ime (otomansko – Dirač, Durač) za antički grad Epidamnos koji su 627. pre n.e. osnovali Grci s Kerkire i iz Korinta. Borba za Drač koji su 431. pre n.e. zauzeli Kerkirani bila je jedan od uzroka Peloponeskog rata 431–404. pre n.e. U rimsko doba (od 229. pre n.e. nadalje) bio je poznat kao Dyrrhachium, izuzetno napredno trgovačko mesto od velikog strateškog značaja kao polazna tačka na Via Egnatia (put preko Makedonije za Solun, dovršen krajem II v. pre n.e.). Katul ga naziva „krčmom Jadrana”
Posle podele Rimskog carstva, Drač je u IV v. pripao Istočnom carstvu (Vizantiji). Međutim, 345. pogađa ga katastrofalni zemljotres, a 479. najezda Ostrogota. Temelje obnovljenog (srednjovekovnog) Drača zasnovao je vizantijski car Anastazije (491–518), koji je bio rodom iz tih krajeva. Tada su započete gradske zidine čiju je izgradnju – posle još jednog zemljotresa 518. – nastavio car Justin, a dovršio Justinijan. Od VII do XI v. Drač je bio glavna vizantijska baza u Jadranskom moru, zapadna kapija carstva.
Pošto su ga 1205. osvojili Mlečani, grad je više puta menjao gospodare i na kraju 1392. konačno pripao Mlecima. U to vreme njegovo stanovništvo činili su predstavnici različitih naroda: pre svega Romani (koji se u pesmama – a i u srpskom govoru srednjeg veka – javljaju kao Latini), poglavito izbeglice iz Salone; zatim Mlečani, Grci, Arbanasi, Sloveni, Jevreji.
Početak propasti Drača bio je katastrofalni zemljotres 1273. Tom prilikom grad se gotovo sasvim raselio: jedan deo stanovništva je stradao u nesreći, a drugi se razbežao u brda i u Berat (odakle se samo manji deo vratio u Drač, i to ne pre 1284). Iza potresa nastala je dugotrajna glad praćena kugom u više navrata (1348. i 1363), a iza toga su počele borbe za grad i navale Arbanasa, usled čega je preostalo stanovništvo moralo da izbegne u Apuliju gde se pretežno bavilo prosjačenjem. Za vreme cara Dušana, četrdesetih godina XIV v., Srbi drže veći deo dračke oblasti i vrše pritisak na grad Drač. Tokom pohoda Mehmeda II na Albaniju (1467) Drač nije osvajan iako je bio praktično napušten. Turci su ga zauzeli 1501. i proizveli ga u kadiluk. Tada su obnovljene i njegove zidine. Od Turaka ga uzima Ali-paša Janjinski 1812; tada je Drač bio najznačajniji grad u Albaniji.
Pod Turcima, Drač nije zadržao gotovo ništa od svog nekadašnjeg značaja. Evlija Čelebija 1670. pominje u njemu 150 kuća i samo jednu džamiju, a 1765. beleži se da je grad ponovo stradao od kuge. U turskom Draču i dalje su, kao i u srednjem veku, bile solane i veliki trg.
Epski kontekst
Pesma ga pominje kao jedno od mesta iz kojih se skuplja vojska za boj na Deligradu 1805.
Literatura
 | 1954 | Encyclopedie de l'islam, Nouvelle edition, Paris — Leiden, Tome I-VI, 1954-1991 [II:32, 632] |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. [2] cobiss |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [1:305] |