EPSKI GRADOVI - leksikon

<   2 od 3    >

• DOBRO
• DOBROTA
• DOBRSKO SELO
• DODOŠI
• DOLJANI
• DRAČ
• DRAČEVICA
• DRAGA
• DRENICA
• DRENOPOLJE
• DRENOVAC
• DREZGA
• DREŽNIK
• DRIJEN
• DRIJENAK
• DRINOVCI
• DRNIŠ
• DROBNJACI
• DRUŠIĆI
• DUBICA
• DUBLJE
• DUBOČKE
• DUBOKO
• DUBOVIK
• DUBOVO

• A
• B
• C
• Č
• Ć
• D
• Đ
• DŽ
• E
• F
• G
• H
• I
• J
• K
• L
• LJ
• M
• N
• NJ
• O
• P
• R
• S
• Š
• T
• U
• V
• Z
• Ž

DRINOVCI, Drina, Drinovac

Atribucija

Drina

• bogata: Dok se vratim u bogatu Drinu (Vuk VII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
  Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900. (Vuk VII) 22:137)
• valovita: Hajdmo, brate, Drini valovitoj (Vuk VII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
  Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900. (Vuk VII) 22:378)
• bez atribucije: Čak iz Drine bane Drinjanine (Vuk VII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
  Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900. (Vuk VII) 22:110)

Drinovac

• bez atribucije: To je glava Musa od Drinovca (MH IV,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
  I/4. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga četvrta, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1899. (MH IV) 32:244)

Epski kontekst

1. U muslimanskoj pesmi radi se o Drinovcima, mestu u j/i (hercegovačkom) delu Imotskog polja, u opštini Grude (BiH). Pominje se u neistorijskom kontekstu ženidbe Osmana Tankovića (MH IV, 32).
2. U – takođe neistorijskoj – pesmi o ženidbi bana Drinjanina (Vuk VII, 22) „bogata Drina” mogla bi biti i oblast oko istoimene reke (možda Mačva ili Semberija). Još jedna mogućnost je i mesto Drinjača na obe strane istoimene reke, na njenom ušću u Drinu. Samo 4 km zapadno od nje, pri ušću Jadra u reku Drinjaču, nalazi se stari utvrđeni grad Kušlat koji se prvi put pominje 1315.
Takođe treba imati na umu i da se Loznica (Srbija) u antičko doba zvala Ad Driunum.

Literatura

1955

Skok, Petar: Toponomastički problemi, Историјски часопис V, 27-29.

1969

Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  cobiss

1973

Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973.  [129]  cobiss

1975

Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975.  [1:306]

1988

Marković, Jovan Đ.: Enciklopedijski geografski leksikon Jugoslavije, „Svjetlost”, Sarajevo.  [62]  cobiss

2000

Ристановић, Слободан (прир.): Река Дрина и Подриње, Београд.  [275]  cobiss