DOBROTA
Dobrota
Istorijski nazivi
Debratha, Dulcidia
Etimologija
Posvedočeno 1351. kao Dobrota, akcentom različito od imenice dobròta, a identično ličnom imenu Dobrota (naglasak na prvom slogu!), no možda preosmišljen predslovenski toponim. (A.L.)
Atribucija
- mala: A Simo je u Dobrotu malu (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 20:105); Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 70 - bez atribucije: Od Dobrote dva Perinovića (Vuk VII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900. (Vuk VII) 20:124); Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 70
Geografski položaj
42° 27’ N, 18° 46’ E
Mesto u Boki Kotorskoj (Crna Gora).
Istorijat
Predgrađe Kotora, nastalo na tlu rimskog naselja Debratha. Prvi put se pominje u XIII v. U Dobroti je 1813. doneta odluka o ujedinjenju Boke Kotorske i Crne Gore.
Zajedničke operacije udruženih crnogorsko-bokeljskih snaga protiv Francuza (pod komandom Petra I Petrovića Njegoša 1781–1830) u Boki Kotorskoj, prekinute su Tilzitskim mirom 1807, ali su obnovljene 1813. Iste godine, posle pada Budve, tvrđave Trojice i Herceg Novog i opsade Kotora, 29. oktobra sazvana je skupština na kojoj je proglašeno ujedinjenje Boke i Crne Gore. Međutim, Bečki kongres je Boku predao Austriji, uz saglasnost ruskog cara.
Kod Vuka u Rječniku: „kao varoš od Kotora dolje pored kanala. Dobroćani su svi zakona Rimskoga i do sad nijesu ni dopuštali hrišćanima nikako sjediti među sobom. […] Dobroćani gotovo svi žive od mora (t. j. od putovanja i trgovanja po moru); i među njima ima mnogo bogatijeh ljudi, a od prije ih je bilo i više; kuće su im sve od kamena i mnoge kao pravi dvori; pred mnogima kašto stoje morske lađe.”
Epski kontekst
Pominje se u kontekstu ženidbe Grbljičića Zana (Vuk VII, 20), plenidbe ovaca (SM, 20) i hajdučkog pohoda na „latinske” gradove radi pljačke (Vuk VIII, 70).
Literatura
 | 1948 | Јовановић, Ј.: Стварање Црногорске државе и развој Црногорске националности, Обод-Цетиње. Drugo izdanje 2001.] cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. [2] cobiss |
| 1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [109] cobiss |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [1:282] |
| 1988 | Marković, Jovan Đ.: Enciklopedijski geografski leksikon Jugoslavije, „Svjetlost”, Sarajevo. [59] cobiss |