DEBAR, Dibra, Dibran, Dibrija
Debar, grad i jezero u Makedoniji, na granicvi sa Albanijom (Dibra Gornja)
Dibra Donja (Peshkopi), Albanija
Istorijski nazivi
Deborus, Dibri, Peshkopi
Etimologija
Istog porekla kao Dabar (vide). (A.L.)
Atribucija
Dibra
- donja: Od Valone i od Dibre donje (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 170:240); Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 73
- grad: Od Tirana i Dibrana grada (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 10:267); SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 63:236
- ravna: Te je šalje u Dibriju ravnu (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 63:73)
Geografski položaj
Dibra Donja (Peshkopi - 41° 41’ N, 20° 25’ E) / grad i istoimena oblast u Albaniji. Dibra Gornja – odnosno Debar (41° 31’ N, 20° 31’ E) – grad u zapadnoj Makedoniji.Istorijat
Dibra Donja (Peshkopi ) – grad u Albaniji.
Dibra Gornja – odnosno Debar – grad u zapadnoj Makedoniji na ušću reke Radike u Crni Drim, blizu granice sa Albanijom, okružen visokim planinama Desatom, Stogovom i Jablanicom.
Prvi dokument u kojem se Debar izričito pominje jeste Ptolomejeva mapa iz sredine II v., gde je njegovo ime Deborus. Sledeći dokument o njegovom postojanju je povelja iz doba cara Vasilija II, gde se pominje kao naselje u Bitoljskoj arhiepiskopiji. U putopisnim beleškama Feliksa Petančića iz 1502. javlja se pod imenom Dibri. Tokom XIX v. Debar postaje poznat po ustanku protiv turskog sultana, jednako kao i po svom bogatstvu. Otprilike u isto vreme postaje i mesto važno za istoriju Albanije.
Kod Vuka u Rječniku s.v. Dibra: «kao knežina između Arbanije i Maćedonije. Ja sam na Cetinju vidio dva čovjeka iz Dibre, koji su dosta dobro govorili Srpski, samo što su u gdjekojijem rječima zanosili na Bugarski, i kazivali su mi da onamo ima mnogo sela po kojima ljudi govore onako kao i oni i zovu se Srbi, kao i oni što su govorili da su.»
Epski kontekst
Pesme pominju i Gornju i Donju Dibru, u različitim kontekstima: Donju u kontekstu bitke kod Visočice 1796. (Vuk IV, 10) i boja na Krusima iste godine (SM 170), a u kontekstu boja na Deligradu 1806. (SM 63) i bitke Crnogoraca sa Omer-pašom Latasom 1852-53. (Vuk VIII, 73) verovatno se misli na Dibru Gornju, odnosno na Debar.
Osnovana u XI v., bila je u sastavu Ohridske arhiepiskopije i obuhvatala oblast Donjeg (Piškopeja u Albaniji) i Gornjeg Debra (Debar u Makedoniji). Sedište episkopa bilo je u Donjem Debru, u Piškopeji (Piskupiji), pri hramu sv. Bogorodice. U XV v., u popisnom defteru Donji Debar iz 1467, pominje se selo Piškopeja, odnosno manastir Piskupija i njen episkop (=biskup), što ukazuje na kontinuitet episkopskog sedišta.
Posle proširenja srpske države za vreme kralja Milutina, kada su osvojeni Debar, Kičevo i Poreč (1284), oblast ove episkopije došla je pod srpsku vlast, ali je u sastav srpske crkve ušla tek 1317. Dolaskom Turaka i osvajanjem ove oblasti, episkopija je vraćena u sastav Ohridske arhiepiskopije.
Literatura
 | 1922 | Костић, Коста: Наши нови градови на југу, http://sr.wikisource.org/sr-el/Наши_нови_градови_на_југу cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. [s.v. Дибра] cobiss |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [1:321] |
| 1976 | Зиројевић, Олга: Цариградски друм од Београда до Будима у XVI и XVII веку, Нови Сад. cobiss |
| 1988 | Marković, Jovan Đ.: Enciklopedijski geografski leksikon Jugoslavije, „Svjetlost”, Sarajevo. [55] cobiss |
| 1995 | Kornrumpf, Hans-Jürgen: Territoriale Verwaltungseinheiten und Kadiamtsbezirke in der Europäischen Türkei (ohne Bosnien und Ungarn), Karlsruhe. [43] |
| 2002 | Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002 [1] cobiss |