GRADAC
Manastir Gradac u Srbiji
Etimologija
Stsrp. gradьcь <prasl. *gordьcь ‘tvrđava’. (A.L.)
Atribucija
- bez atribucije: I Gradac je Marko priletio (MH IX,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/6. Junačke pjesme (historijske, krajiške i uskočke pjesme), knjiga deveta, uredio Dr Nikola Andrić, Zagreb, 1940. (MH IX) 13 :114) ; KH II,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga II, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH II) 67
Geografski položaj
Neizvesna ubikacija.Epski kontekst
U pesmi verovatno isto što i Gračac koji se pominje mnogo češće, takođe kao mesto u Lici. O tome govori i pomen lepe Zlate, kćeri gračačkog dizdara, nešto ranije u istoj pesmi (vide ):
Tamo t’ ujak u svatove ne će,
Ne u Gradac u Liku široku,
Porad Zlate gračačkog dizdara (KH II, 67:86–88).
Kod Vuka u Rječniku stoji: „u Jadru više sela Cikota zidine navrh jedne glavice, i to se ondje zove veliki gradac, a mali je glavica više sela Šurica, na kojoj kažu sad da ima livada”.
Manastir Gradac u Srbiji kod Brvenika na Ibru, zapadno od Raške, poznat kao Ibarski Gradac iz XIII v. Obnovila ga je kraljica Jelena Anžujska sa suprugom, kraljem Urošem I (1243-1276). Kraljica je u njemu i sahranjena. Posle turskog osvajanja manastir je opusteo, a obnovljen je 1589.
Manastir Gradac u Crnoj Gori, zaselak Draževina kod sela Buronja u nekadašnjoj Lješanskoj nahiji, zapadno od Podgorice. Posvećen je presvetoj Bogorodici. U njemu je mitropolit crnogorski Petar Prvi pričestio vojsku uoči bitke na Martinićima i Krusima (1796).
Takođe i: mesto i luka u Makarskom primorju (Hrvatska); Gradach – stari grad u Hrvatskoj, verovatno u blizini Pleternice kod mesta Gradac. Gradac, Mitter und Ober – stari grad u Hrvatskoj, 18 – 20 km j/z od Petrinje. Sagradili su ga zagrebački biskupi verovatno u vreme turskih osvajanja. Ober Gradac je spaljen 1563, a Mitter Gradac stavljen pod harač 1577. U Srbiji: Gradac – 8 km s/i od Niša; grad kod Kališta, 18 km j/i od Požarevca; 13 km j/i od Stalaća; 15 km južno od Petrovca; 15 km j/i od Loznice. U Crnoj Gori: selo kod Rijeke Crnojevića.
Još i 2 manastira:
Još i 2 manastira:
Literatura
 | 1940 | Пурковић, Миодраг Ал.: Попис села у средњевековној Србији, Скопље. cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. [s.v. Grad] cobiss |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [1, 232, 233] |
| 1988 | Marković, Jovan Đ.: Enciklopedijski geografski leksikon Jugoslavije, „Svjetlost”, Sarajevo. [78] cobiss |
| 2002 | Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002 [1] cobiss |