GOLUBAC
Istorijski nazivi
Cuppae
Etimologija
Od prasl. *golọbь ‘golub’; mađ. Galambóc reflektuje raniji lik toponima sa očuvanim nazalom. (A.L.)
Atribucija
- grad: I Pojezdi od Golupca grada (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 83:35) - bez atribucije: Nit’ Golubac s kulam’ uzjekuje (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 48:16)
Geografski položaj
44° 11’ N, 20° 1’ E
Mesto u Srbiji. Nalazi se na desnoj obali Dunava, 51 km istočno od Požarevca.
Istorijat
U doba Rimljana bio je vojno utvrđenje Cuppae, a u srednjem veku, 5 km nizvodno od današnjeg Golupca, bio je 1335. podignut pogranični grad koji se prvi put pominje 1337. kao ugarski. U XIV v. bivao je na mahove i srpski. Turci su ga uzeli prvi put posle boja na Kosovu, no grad je zatim još menjao gospodare – Srbe, Mađare i Turke. Držali su ga i despoti Stefan Lazarević i Đurađ Branković. Zna se ime srpskog starešine (vojvode Jeremije) koji je grad predao Turcima da ga ne bi morao vratiti Ugrima posle smrti despota Stefana (1427. ili 1428: „otvrьže se Jeremija u Golubcu, i dade se turcemь, i plěniše Braničevo”*).
Posle gubitka samostalnosti srpske srednjovekovne države, Golubac je bio poprište borbi između Ugara i Turaka (1428. pod Golupcem su Turci porazili ugarskog kralja Žigmunda). Grad je napušten i urušen tek početkom XIX v.
Epski kontekst
U pesmama se pominje kao grad izvesnog Pojezde (Vuk II, 83) i kao element slovenske antiteze u sižeu o boju kod Požarevca u Drugom srpskom ustanku (Vuk VIII, 48).
Literatura
 | 1887 | Витковић, Гаврило: Прошлост, установа и споменици угарских краљевих Шајкаша, Гласник Српског ученог друштва 67. [87] |
| 1950 | Дероко, Александар: Средњевековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији, Београд. [112-113] cobiss |
| 1968 | Ćirković, S.: Golubac u srednjem veku, Požarevac. cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1974 | Зиројевић, Олга: Турско војно уређење у Србији (1459-1683), Историјски институт, Београд. cobiss |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [1, 217] |
| 1975 | Вукановић, Т. П.: Насеља у Србији у доба првог српског устанка 1804-1813. год., Врањски гласник XI, Врање, 1-171. [142] |
| 1981 | Katanić, N.: Grad Golubac u tursko vreme. Razmišljanja o gradu u svetlu ispitivačkih radova, Saopštenja XIII, 199-210. [199-210] |
| 1984 | Simić, G.: Golubački grad, Starinar XXXIII - XXXIV. |
| 1987 | Katanić, N.: Faze izgradnje Golubačkog grada, Saopštenja XIX, 181-196. [181-196] cobiss |
| 1994 | Гавриловић, Јован: Речник географијско-статистични Србије, Београд. [40] cobiss |
| 1997 | Милошевић, Гордана: Становање у средњовековној Србији, Београд. [76-79] cobiss |