GLIBOVAC
Spomenik Stanoju Glavašu u selu Glibovac
Glibovačka crkva
Atribucija
- bogata palanka: U Glibovac bogatu palanku (Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 55:94) - bijeli: Ti ne pali bijela Glibovca (Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 55:171)
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 55:275)
Geografski položaj
44° 22’ N, 20° 54’ E
Selo u Srbiji, kod Smederevske Palanke. U Kraljevini Srbiji vodilo se kao selo u Glibovačkoj opštini (srez Jasenički, okrug Podunavski). Deli se na Gornji i Donji.
Istorijat
Glibovac se nekada zvao Selevac, po istoimenom predelu. Prvi pisani pomen Glibovca sa sadašnjim nazivom potiče iz 1784. (naselje na ovom mestu postojalo je i ranije, čak i u rimsko doba). Te godine je austrijski obaveštajac Mitezer, prolazeći ovim krajevima, idući od Kusatka na zapad, zapisao da se na sat hoda nizvodno od gaza na reci nalazi selo Glibovac, koje se po datim podacima prostiralo oko utoka Malog Luga u Kubršnicu.
Epski kontekst
Pesma – koja opeva veliki turski poraz na Glibovcu - razdaljinu između Ravnih Kotara i Glibovca meri gradovima, palankama i tvrdom klisurom u kojoj karaulu čuva Vuk oklopnik sa 60 oklopnika:
Dok prođoše trideset gradova,
I u njima trideset banova,
I prođoše trides palanaka,
I na njima trides karaula,
Zdravo Turci došli na Glibovac (Vuk VI, 55:160–164).
Događaj koji se ovako opeva ipak nema mnogo dodirnih tačaka sa incidentom iz 1783, po kojem su i Glibovac i Stanoje Glavaš izašli na glas. Glavašev napad na Mulu agu i njegovu pratnju, koji su svi do jednoga tom pirlikom poginuli, bio je prema legendi motivisan privatnim razlozima sentimentalne prirode.
Najčuvenija ličnost iz prošlosti Glibovca je Stanoje Stamatović, prozvan Glavaš po hajdučkom starešinstvu. Bio je sin Dimitrija i Marice, doseljenika iz Debra u Makedoniji. Imao je brata Đoku i sestru Stanu, koja se kasnije udala za hajduk-Veljka Petrovića. Pošto se odmetnuo, Glavaš se pridružio četi harambaše Laze u Vojvodini. Na skupu srpskih prvaka u Orašcu bilo mu je ponuđeno da bude vođa ustanka. On je to odbio i potom bio najviše uz Karađorđa. Proslavio se u bitkama sa Turcima na Deligradu, Toplici i Beogradu. U vreme propasti Prvog srpskog ustanka nije hteo da beži preko Save već je ostao i bio lojalan novouspostavljenoj turskoj vlasti. Ipak, Sulejman-paša je naredio da ga ubiju, što je i učinjeno 15. februara 1815. u Košarnji, današnjoj Baničini.
Literatura
 | 1888 | Милићевић, Милан Ђ.: Поменик знаменитих људи у српског народа новијега доба,, Српска краљевска штампарија, Београд (фототипско издање Слово љубве, 1979). [99-103] cobiss |
| 1892 | Kотуровић, Стев. М.: Речник места у Краљевини Србији по службеним подацима, у Београду, издање и штампа Државне штампарије Краљевине Србије. cobiss |
| 2002 | Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002 [1] cobiss |