GRABEŽ

Atribucija

Geografski položaj

Neutvrdiva ubikacija.

Istorijat

U BiH danas postoji pet mesta pod imenom Grabež, od čega tri u Republici Srpskoj i dva u Federaciji BiH. Ako je i jedno ono o kojem pesma peva, to će najpre biti mesto sa koordinatama 44° 19’ N, 16° 57’ E u Republici Srpskoj. Njegovo alternativno ime – Podgrabež – indirektno svedoči o postojanju grada u neodređenoj prošlosti (Visoki – Podvisoki, Novi – Podnovlje i sl.).

Epski kontekst

Prema pesmi, latinski (tj. katoličkči) grad sa probirljivom devojkom na glasu po lepoti. Budući da odbija sve prosce, otac – kralj grada Grabeža – odlučuje da je stavi „na košiju” (kao nagradu u konjskoj trci – vide ) i da joj tako odredi muža. Koji bi grad mogao biti pomenuti Grabež nije lako odrediti, tim pre što ni oznaka „latinski” ne pomaže mnogo budući da se i Ravni Kotari tako određuju:
Gospodaru, od Grabeža kralju,
Jesi l' čuo latinske Kotare,
Iz Kotara Janković-Stojana (Vuk VII, 16:180–182).
Najzad, stihovi:

O sestriću, Komlen-barjaktare,
Nemoj, sine, konja pregoniti,
Već polako idi niz primorje,
Pa kad sideš u Grabeža grada,
Nikom konja ne daji iz ruke,
Latini će konja prom’jeniti, (Vuk VII, 16:87-92

smeštaju Grabež grad u primorje, među primorske katolike definisane kao “stare varalice” u pesmama poput Ženidbe Dušanove i sličnim. Poštovanje ovog epskog stereotipa daleko preteže nad druge dve alternative: bosanskim Podgrabežom i, ponešto nategnutim, iskvarernim imenom za Zagreb (metatezom Gra-bez).