PRIZREN
Prizren, panorama
Prizren
Istorijski nazivi
Theranda, Prisdriana, Prisrenum, Presarin, Prisareno
Etimologija
1019. Prisdríana, stsrp. Prizrěnь, lok. u Prizrěni, od pri-zьrěti, up. bez prefiksa trpni pridev *zьrěnъ > Zrin, Zrinj (ikavski oblik), sa drugim prefiksom O-zren. Izvorno oznaka uzvišenja koje se izdaleka vidi (Skok III 661b). (A.L.)
Atribucija
- grad: Pa ti idi ka Prizrenu gradu (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 12:84); Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 31, 33; Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 31; Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 4; SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 18; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 62, 123, 156 - grad bijeli: U Prizrenu gradu bijelome (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 32:2); Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 34, 37, 40; Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 31; Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 4; ER 92; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 156 - stojni grad: U Prizrenu u stojnome gradu (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 123:2)
- mjesto pitomo: U Prizrenu mjestu pitomome (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 28:2); Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 33; Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 10 - mesto ubavo: Iz Prizrena mesta ubavoga (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 30:2) - carevina: U Prizrenu, našoj carevini (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 40:458) - beli: Pa ti idi u Prizrena bela (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 12:132); SANU II,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке најстарије, књига друга, Београд, 1974. (SANU II) 50 - bijeli: Pak otide bijelu Prizrenu (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 29;65); Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 31; ER 92; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 63 - stojni: Ajde š njima stojnome Prizrenu (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 63:87); SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 156
- pod Šaru planinu: U Prizrena pod Šaru planinu (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 40:35) - bez atribucije: Poznade ga care od Prizrena (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 12:106); Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 35, 36, 40; Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 62; Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 10, 11, 31; Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 4; Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 73; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 63, 144, 156, 161, 170; SANU II,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке најстарије, књига друга, Београд, 1974. (SANU II) 50; SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III) 17
Geografski položaj
42° 13’ N, 20° 45’ E
Grad u Srbiji.
Istorijat
Nalazi se u južnom delu Metohijske ravnice, u podnožju planine Šare, na obalama Prizrenske Bistrice, leve pritoke Belog Drima. Podignut je na raskrsnici važnih puteva od Jadrana ka Kosovu, i od Makedonije ka Peći.
U rimsko doba, blizu sadašnjeg Prizrena bio je grad Theranda (kod današnje Suve Reke), a u vizantijsko, grad Prisdriana (koja se 1020. pominje kao vladičanska stolica). Iz vizantijskog doba potiču i tvrđave Kaljaja (iznad Prizrena), Dervengrad i Višegrad (poznat kao Prizrenski gornji grad). Pod imenom Prizren, grad se pominje od 1019, kad je postao sedište episkopa. Srbi su ga zauzeli 1169. posle bitke kod Pantina, ali su posle poraza na Moravi 1190. morali da ga vrate. Posle desetogodišnje bugarske vlasti (od 1204), Prizren 1214. ulazi u sastav Nemanjića Srbije. U XIV v., za vreme careva Dušana i Uroša, bio je prestoni grad. U obližnjem mestu Ribniku nalazila se letnja rezidencija cara Dušana. U to vreme Dubrovčani su u Prizrenu imali konzula i mnogoljudnu koloniju. Mesto je bilo napušteno 1433.
Prizren je pao u turske ruke posle osvajanja Novog Brda (1455), a oslobođen je 1912. Pod Turcima je bio centar za širenje islama, sa bogatom čaršijom i gustim karavanskim saobraćajem. Krajem XVII v. stradao je od kuge, rata i ratne odmazde. Pred kraj turske vlasti, sredinom XIX v. (1844), opet je bio veliki grad sa ruskim, austrijskim, italijanskim i srpskim konzulatom.
Epski kontekst
Osim u Vuk II, 37 – gde se pominje kao mesto pored kojeg su Visoki Dečani, zadužbina „kralja Dečanskoga” – Prizren se u pesmama najčešće javlja kao prestoni grad cara Stefana (Dušana):
Knjige idu od Prizrena grada,
Od Srpskoga silna car-Stevana (Vuk II, 31:3–4)
Pije vino Srpski car Stefane
U Prizrenu mjestu pitomome,
Do njega su starci patrijari: (Vuk II, 28:1–3)
Pa ti idi ka Prizrenu gradu
Od Prizrena caru čestitome (Vuk II, 12:84–85)
Pobolje se Srpski car Stjepane
U Prizrenu mjestu pitomome,
Pobolje se, umrijeti hoće (Vuk II, 33:1–3).
U Prizrenu mjestu pitomome,
Do njega su starci patrijari: (Vuk II, 28:1–3)
Pa ti idi ka Prizrenu gradu
Od Prizrena caru čestitome (Vuk II, 12:84–85)
Pobolje se Srpski car Stjepane
U Prizrenu mjestu pitomome,
Pobolje se, umrijeti hoće (Vuk II, 33:1–3).
Sličnu ulogu u epici imaju i Prilep i Novi Pazar (vide). Samo u pesmi SM 156 vladar koji umire naziva se Milutin car, a njegova žena Milica i njihov sin Uroš.
Posle careve smrti, Prizren se vezuje za protopopa Nedeljka (Vuk II, 34), Leku kapetana (Vuk II, 40), Mihata čobanina (u drugim varijantama Mijata hajduka – Vuk III, 62) itd. U pesmama kasnijeg nastanka pominje se u kontekstu boja na Krusima 1796. (SM 170), boja na Deligradu 1806. (Vuk IV, 31; SM 63), pohoda Omer-paše Latasa na Crnu Goru 1862. (Vuk VIII, 73), i dr.
Prizrenske crkve
Nedaleko od Prizrena nalazi se manastir Sv. arhanđela, zadužbina kralja i cara Dušana (1331–1355), mesto u kome je on – kao ktitor – bio i sahranjen. U samom gradu, na usluzi dubrovačkoj koloniji, bile su u XIV v. dve katoličke crkve.
U gradu je manastir Bogorodice Ljeviške, a crkva sv. Spasa nalazi se na severnim padinama prizrenske tvrđave Kaljaje. Staro zdanje Prizrenske mitropolije sa dvorskom kapelom bilo je u neposrednoj blizini manastira. Nad dvorskim hramom Turci su podigli sahat-kulu. Crkva sv. Dimitrija, sagrađena početkom XIII v., nalazila se na mestu današnje rimokatoličke crkve sv. Bogorodice. Posredstvom Francuske, stara crkva je oduzeta od Srpske pravoslavne crkve 1855. i dodeljena katoličkoj zajednici u Prizrenu, koja je srušila staru crkvu i podigla svoju.
Mladi kralj Marko (poslednji iz loze Mrnjavčevića, epski Marko Kraljević) podigao je u Prizrenu crkvu sv. Nedelje na temeljima ranije crkve Vavedenja Bogorodice. Kralj Milutin sazidao je u Prizrenu crkvu sv. Stefana, ali do danas nije utvrđeno gde se ona nalazila.
Nedaleko od Prizrena nalazi se manastir Sv. arhanđela, zadužbina kralja i cara Dušana (1331–1355), mesto u kome je on – kao ktitor – bio i sahranjen. U samom gradu, na usluzi dubrovačkoj koloniji, bile su u XIV v. dve katoličke crkve.
U gradu je manastir Bogorodice Ljeviške, a crkva sv. Spasa nalazi se na severnim padinama prizrenske tvrđave Kaljaje. Staro zdanje Prizrenske mitropolije sa dvorskom kapelom bilo je u neposrednoj blizini manastira. Nad dvorskim hramom Turci su podigli sahat-kulu. Crkva sv. Dimitrija, sagrađena početkom XIII v., nalazila se na mestu današnje rimokatoličke crkve sv. Bogorodice. Posredstvom Francuske, stara crkva je oduzeta od Srpske pravoslavne crkve 1855. i dodeljena katoličkoj zajednici u Prizrenu, koja je srušila staru crkvu i podigla svoju.
Mladi kralj Marko (poslednji iz loze Mrnjavčevića, epski Marko Kraljević) podigao je u Prizrenu crkvu sv. Nedelje na temeljima ranije crkve Vavedenja Bogorodice. Kralj Milutin sazidao je u Prizrenu crkvu sv. Stefana, ali do danas nije utvrđeno gde se ona nalazila.
Literatura
 | 1899 | Ердељановић, Ј. & Николић, Р. Т.: Трговачки центри и путеви по српској земљи у средњем веку и у турско доба, Београд. [57] cobiss |
| 1922 | Костић, Коста: Наши нови градови на југу, http://sr.wikisource.org/sr-el/Наши_нови_градови_на_југу cobiss |
| 1959 | Јиречек, К.: Трговачки путеви и рудници Србије и Босне у средњем вијеку,, Зборник Константина Јиречека, I, Посебна издања САН CCCXXVI, Одељење друштвених наука 33, Београд, 207-303. [281] cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1971 | Marković, Jovan Đ.: Gradovi Jugoslavije, Beograd. cobiss |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [2:274, 275, 423, 424] |
| 2002 | Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002 [tom 3] cobiss |