PRILEP, Prelip, Prilip

sl1

Prilep, Markovi kuli

sl1

Prilep, panorama (pogled sa Markovih kula)

Istorijski nazivi

Ceramiae/Keramiai, Prilapon

Etimologija

1019. u grčkoj povelji Prílapos, stsrp. Prilěpь, takođe u množini Prilěpi kod Dečana, izvedenice Prilěpьnica kod Gnjilana, Prilěpьcь kod Novog Brda, rodno mesto kneza Lazara. Od pri -l(ij)epiti, verovatno u vezi sa primitivnom tehnikom gradnje lepom, tj. mešavinom blata i pleve. (A.L.)

Atribucija

Prilep

Prelip Prilip

Geografski položaj

41° 20’ N, 21° 34’ E   
Grad u Makedoniji. Nalazi se u severnom delu Prilepsko-bitoljske kotline.

Istorijat

Prvi put se pominje 1014. u sklopu Samuilove države. Pod vizantijskom vlašću zvao se Prilapon, a 1334. zauzeo ga je srpski car Dušan Silni. Kasnije je Prilep bio prestonica kralja Vukašina i njegovog sina, mladog kralja Marka.
Srednjovekovni Prilep se nalazio oko 800 m s/z od današnjeg grada, na mestu predgrađa Varoš (Markova varoš). Taj srednjovekovni grad bio je smešten u podnožju stenovitog brda Markovi kuli (rimske Ceramiae), visokog 250 m. Na tom brdu još uvek postoje razvaline nekadašnjeg utvrđenja – zidina i kula. Nije utvrđeno kada je ovaj grad bio podignut, ali se smatra da je na njegovom mestu postojala neka tvrđava još u helenističkom periodu. Markovi kuli spadaju u najveće srednjovekovne tvrđave na Balkanu i najbolje očuvane stare gradove u Makedoniji.
Posle smrti Kraljevića Marka 1395, grad su zauzeli Turci koji su u XVI v. podigli današnji grad. Turski Prilep je već u XVII v. bio veliki grad sa 1.000 kuća, 200 dućana, mnogobrojnim školama, džamijama, medresama, tekijama i hamamima. Austrijska okupacija krajem XVIII v. unazadila je grad i raselila njegovo stanovništvo, tako da nije ponovo oživeo sve do proterivanja Turaka 1912.
Kod Vuka u Rječniku s.v. Prilip: „grad u staroj Srbiji, za koji se pjeva i pripovijeda da je u njemu živio Marko Kraljević”.

Epski kontekst

U pesmama se Prilep vezuje uvek za Kraljevića Marka i samo se tako i pominje (vide i njegovu vezu sa Talom od Orašca). U pesmama koje su ovde navedene samo je jedna izuzetak – muslimanska pesma KH I, 32 koja u Prilep smešta Filipa Madžarina. Ovaj lik (takođe i u varijantama Filip Dragilović i Filip Šokčić) u hrišćanskim pesmama je tradicionalni protivnik Marka Kraljevića (Vuk II, 59; SANU II, 56, 57, 58, 59; ER 124), a struktura pesama u kojima se opeva njihovo rivalstvo slična je ovoj muslimanskoj. Do kontaminacije je došlo verovatno prepevavanjem.

Prilepske crkve
Crkva sv. Đorđa kod Prilepa pominje se u povelji kralja Dušana iz 1335, kada je darovana manastiru Treskavcu. Podignuta je krajem XIII ili početkom XIV v. Nije utvrđeno gde se tačno nalazila. U istoj Dušanovoj povelji pominje se i crkva sv. Nikole, takođe darovana manastiru Treskavcu, koja se još uvek nalazi u samom gradu. U gradu je podignuta i crkva sv. Petra u XV ili XVI v. U Prilepu se nalazila i crkva sv. Petke iz istog perioda, ali nije identifikovana, već se samo pominje u literaturi.
Markov manastir (sv. arh. Mihaila i Gavrila) tako je nazvan jer se pretpostavlja da je podignut u doba kralja Vukašina i njegovog sina Marka. Nalazi se iznad Prilepa u Markovom gradu. Od prvobitne crkve sačuvan je samo prednji deo. Pored ulaznih vrata naslikani su ktitori – Vukašin i Marko.

Još jedan Prilep (stari grad) nalazio se verovatno u dolini Bistrice, leve pritoke Drine, severno od Foče (danas Srbinje u Republici Srpskoj). Spominje se 1392.

Literatura

book1922Костић, Коста: Наши нови градови на југу, http://sr.wikisource.org/sr-el/Наши_нови_градови_на_југу  cobiss
book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  [s.v. Прилип]  cobiss
book1970Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980.  [s.v. Grad]  cobiss
book1971Marković, Jovan Đ.: Gradovi Jugoslavije, Beograd.  cobiss
book1975Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975.  [2:428, 429]
book1976Tabula Imperii Romani. Naissus, Dyrrhacion-Scupi-Serdica-Thessalonike, Slovenska akademija znanosti in umetnosti, Ljubljana 1976.  [70]  cobiss
book2002Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002  [tom 3]  cobiss