KUPRES
Kupres 1916.
Kupres danas
Istorijski nazivi
Kuprez
Etimologija
Od kupres ‘čempres’, dalmatoromanskim posredstvom iz gr. kypárissos (Skok I 56). Ili možda od tur. köprü(si) ‘most’, up. Ćuprija. (A.L.)
Atribucija
- bijeli: Ode Stojan bijelu Kupresu (MH VIII, 4:188)
- kršni: A ja idem ka kršnu Kupresu (MH VIII, 4:173)
- bez atribucije: Radit hoću Kupres porobiti (MH VIII, 4:174)
Geografski položaj
44° 52’ N, 16° 21’ E
Mesto u BiH.
Istorijat
Osnovan je sredinom XVII v. kao grupa kuća sa džamijom i hanovima na prevoju Kupreška vrata (visina 1384 m).
Kod Vuka u Rječniku s.v. Kuprez stoji: „kao knežina Ljevanskog kadiluka. Na Kuprezu dželepčije hrane goveda u planinama”.
Epski kontekst
Pesma ga pominje u kontekstu tragičnih zbivanja sa ramskim manastirom u Bosni (bežeći pred Turcima, ramski gvardijan naredi da se spali njegov manastir, a potom od bola poludi).
Vide .
Literatura
 | 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. [s.v. Купрез] cobiss |
| 1997 | Hrvatski leksikon, I-II, Naklada Leksikon d.o.o., Zagreb 1997. [tom I] |