KRUSI
Etimologija
Dalmatorom. oblik od lat. crux, crucis ‘krst’, verovatno kao prezime, up. u Dubrovniku XIII–XIV v. Crusi, de Crosi. (A.L.)
Atribucija
- selo: Na selo je Kruse udario (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV)11:84); Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 31, 62; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 170 - selo krvavo: Na Krusama selu krvavome (Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 20:131) - selo na krajini: I na Kruse selo na krajini (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 73: 1182) - više Leškopolja: Na Krusama više Lješkopolja (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 74:101)
Geografski položaj
42° 25’ N, 19° 9’ E
Selo u Crnoj Gori.
Istorijat
Nalazi se pod Busovnikom, zapadno od Podgorice. Katun u staroj Zeti. Njegovi stanovnici se takođe zovu Kruse.
Jedan deo sela je pod samim donjim stranama (po „korijenu”) planine. To su Gornje Kruse. Drugi deo sela leži na valovitoj zaravni oko Glavice ili Gomile kruske na kojoj je crkva sv. Paraskeve. Za taj drugi deo sela obično se kaže: „Selo” ili „Kruse” (retko: „Donje Kruse”).
Na Krusima je oktobra 1796. crnogorska vojska odnela značajnu pobedu nad vojskom skadarskog paše, posle čega je Crna Gora faktički postala nezavisna zemlja. Bitka kod Krusa došla je posle crnogorske pobede kod Martinića u julu iste godine. U boju kod Krusa poginuo je turski komandant Mahmut-paša Bušatlija (od ruke Bogdana Vukova iz sela Zalaza). Po podacima savremenika, poginula su 3.474 turska vojnika, a samo 52 crnogorska. Posle te pobede, Rusija je vladiku Petra I odlikovala ordenom Aleksandra Nevskog prvog stepena. Vuk Karadžić je pisao da od bitke na Krusima počinje novo doba za Crnu Goru.
Epski kontekst
Sve pesme pevaju upravo o toj bici, osim Vuk VIII, 73 i 74 koje daju reminiscenciju na nju.
Literatura
 | 1948 | Јовановић, Ј.: Стварање Црногорске државе и развој Црногорске националности, Обод-Цетиње. Drugo izdanje 2001.] cobiss |
| 1959 | Шкриванић, Гавро А.: Именик географских назива средњовековне Зете, Титоград. [72] cobiss |
| 1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. [s.v. Krusi] cobiss |
| 1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [220] cobiss |