KRUŠEDOL, Krušedo

sl1

Manastir Krušedol

sl1

Manastir Krušedol (Zaharije Orfelin 1775)

Istorijski nazivi

Krusedol-Szelo, Krusdolselo, Kruzendol

Etimologija

Izvorno *Krušev dol, pridev krušedolski, up. u Tamnavi Babina Luka : babolučki. (A.L.)

Atribucija

Krušedol

Krušedo

Geografski položaj

45° 6’ N, 19° 56’ E   
Mesto u Srbiji.

Istorijat

Selo i manastir u središnjem Sremu, s/i od Rume, u podnožju Fruške gore. Despot Jovan priložio je 1496. manastiru selo Krušedol i druga. Kod Vuka u Rječniku takođe se pominje kao „namastir” i selo pored njega.

Epski kontekst

Pesme ga pominju u kontekstu smrti despota Jovana (Vuk II, 91; SANU II, 87, 88, 89) i patrijarha Arsenija (SANU III, 70, 71). Izuzetno, u „Obreteniju glave kneza Lazara“ (Vuk II, 53) Krušedol se javlja kao jedna od mogućih destinacija za sahranu kneževog tela:

Il’ Opovu, ili Krušedolu,
Il’ će Jasku, ili Bešenovoj,
Il’ Rakovcu, ili Šišatovcu,
Il’ će Đivši ili Kuveždinu,
Da ili će u Maćedoniju
Ne će svetac zadužbini tuđoj,
Već on oće svojoj zadužbini,
A u svoju krasnu Ravanicu
Pod visokom pod Kučaj-planinom.
Što je Laza sagradio crkvu
Za života jošte za svojega,
Sagradio sebi zadužbinu
O svom lebu i o svome blagu
A bez suza bez sirotinjskije (74-87).

Manastir Krušedol
Osnovan je početkom XVI v. kao zadužbina despota Đorđa Brankovića, potonjeg mitropolita Maksima. Njegova crkva posvećena je Blagoveštenju, a sagrađena je između 1509. i 1516. U Velikoj seobi 1690. manastirsko bratstvo je napustilo manastir i pridružilo se patrijarhu Arseniju Čarnojeviću. Monasi su se vratili sedam godina kasnije i započeli obnovu crkve i konaka oštećenih u turskoj najezdi.
Nedaleko od manastira Krušedola, u istoimenom selu, nalazi se crkva posvećena Sretenju. Nju je despotica Angelina Branković podigla između 1512. i 1516, posle povratka iz Vlaške, kao svoj ženski manastir. Mati Angelina je oko 1520. tu i sahranjena, u priprati, a potom preneta u manastir svoga sina. Danas je to parohijska crkva i metoh manastira Krušedola.

Literatura

book1966Marković, Milica: Geografsko-istorijski imenik naselja Vojvodine, Novi Sad.  [100]  cobiss
book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  [1:497]  cobiss
book2002Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002  [tom 2]  cobiss