BUKUREŠT, Bukreš
Bukurešt, stari dvor
Bukurešt, stari grad
Istorijski nazivi
Bucarest
Etimologija
Rum. Bucuréşti ‘Bukurovići’, tj. potomci čoveka po imenu Bucur, u vezi sa alb. bucurë ‘lep’ (Kiss 133b–134a), potvrđenog i u toponimiji i srednjovekovnoj antroponimiji Srbije (Grković 1986, 48). (A.L.)
Atribucija
- grad: Otidoše ka Bukrešu gradu (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II)75:155); SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 144; Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 44 - grad bijeli: Na Bukrešu gradu bijelome (Vuk III 10:74)
- bez atribucije: Od Bukreša do Dunava doći (KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 2:138)
Geografski položaj
44° 25’ N, 26° 6’ E
Glavni grad Rumunije. Grad u Vlaškoj na reci Dambovici, oko 50 km severno od Dunava, Tursko ime Bukreš.
Istorijat
Osnovan u XIV v., ime je, prema predanju, dobio po osnivaču, pastiru Bukuru.
Bukurešt je od XV v. bio sedište vlaških knezova. Prvi put se pominje 1368. pod imenom Cetatea Dâmboviţei koje je do XV v. bilo u upotrebi paralelno sa imenom Bucuréşti. U dva maha u njemu je boravio Vlad Cepeš (1459. i 1461), a 1462. Mehmed II dovodi u Bukurešt turski garnizon i postavlja u njemu kneza po svojoj volji (Radu Lepi). Sledećih 200 godina Bukurešt je pod uticajem Porte, a knezovi koji nisu hteli da prihvate turski suverenitet sedeli su u Trgovištu koje je bilo manje izloženo turskim napadima. Krajem XVI v. Bukurešt je konačno osvojio Sinan-paša i on pod turskom okupacijom ostaje sve do 1878. kada su, odlukama Berlinskog kongresa, ukinuti i poslednji ostaci turskog suvereniteta. U XIX v. Bukurešt je bio centar borbe za političko jedinstvo Rumuna, koja je konačno dovela do ujedinjenja Vlaške i Moldavije (1859).
Epski kontekst
U pesmama se za Bukurešt (i za zemlje Vlašku i Moldaviju – tj. Karavlašku i Karabogdansku) vezuju braća Radul-beg (njegova ženidba u Vuk VI, 44) i Mirčeta vojvoda (još i Mirče ili Mirko) – npr. u Vuk II, 75 i Vuk III, 10. Za razliku od epske verzije, u istoriji je zabeležen vlaški vojvoda Jovan Radul I Basaraba koji je imao sina (a ne brata) Mirčetu. Ovaj Radul (1378–1383) je bio potpuno samostalan vladar (nije bio turski vazal), a njegov sin Mirče/Mirčeta (1386–1418) čuven je po tome što je pobedio Turke 1395. na Rovinama (kada je poginuo Kraljević Marko na turskoj strani).
Samo u zbirci Sime Milutinovića Bukurešt se javlja kao jedno od nekoliko mesta čuvenih po proizvodnji dobrog oružja:
koja bješe u Bučju kovata,
u Bukrešu gradu okivata,
i uze mi sablju od pojasa
koja bješe u Foču kovata,
a u Luku-Banju okivata,
i uze mi dvije puške male
koje bjehu u Mletke kovate,
u bijelu Skadru okivate (SM 144:121–129).
Muslimanska pesma pominje Bukurešt u kontekstu opsade Temišvara u XVII v.
Literatura
 | 1954 | Encyclopedie de l'islam, Nouvelle edition, Paris — Leiden, Tome I-VI, 1954-1991 [I/21, 1338-1339] |
| 1954 | Банашевић, Никола: Објашњења и коментари у: Вук Стеф. Караџић, Српске народне пјесме, књига трећа у којој су пјесме јуначке средњијех времена, ''Просвета'', Београд, 575-696. [591] |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. [s.v. Bukreš] cobiss |