BUKOVICA
Etimologija
Poimeničen pridev bukova od naziva drveta bukva, u ž. rodu obično prema reka. (A.L.)
Atribucija
- malo selo: I još malo selo Bukovica (SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV)13:760)
Geografski položaj
42° 26’ N, 18° 50’ ESelo u Crnoj Gori. Nalazi se u Drobnjacima, na obroncima planine Sinjajevine.
Istorijat
Takođe i predeo s/z od Pljevalja sa više manjih sela. Tu je verovatno bila i karavanska stanica dubrovačkih trgovaca, poznata od 1329. do 1412.
Kod Vuka u Rječniku: „1) istočni kraj Dalmacije, između Bosne, Hrvatske, ravnoga Kotara i Otresa planine; 2) planina u Hercegovini; 3) rijeka u Drobnjacima”.
Epski kontekst
U pesmama se najčešće pominje kao planina, ili u kontekstu crnogorske istrage poturica na Badnje veče 1707.
Još i: oblast u Hrvatskoj 1) kod Ravnih Kotara, 2) kod Nove Gorice blizu granice sa Slovenijom; mesto u Podravini, kod Virovitice (Hrvatska); Kosorska Bukovica u Crnoj Gori; Donja Bukovica u BiH.
Literatura
1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
1975 | Вукановић, Т. П.: Насеља у Србији у доба првог српског устанка 1804-1813. год., Врањски гласник XI, Врање, 1-171. [139] |
1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [1, 87] |
1983 | Ћук, Ружа: Два стара трга у Полимљу, Историјски часопис XXIX-XXX, 39-46. |
1994 | Гавриловић, Јован: Речник географијско-статистични Србије, Београд. [23-24] cobiss |
1997 | Ћук, Ружа: Караванске станице у Полимљу у средњем веку, Милешевски записи, Пријепоље, 7-24. |