BUČJE
Etimologija
Čest toponim, kolektivno obrazovanje od buk ‘bukva’, naziv za bukovu šumu. (A.L.)
Atribucija
- bez atribucije: Uze mene pušku džeferdana, / Koja bješe u Bučju kovata (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 144:123-124)
Geografski položaj
Selo u Hercegovini, u Poblaću (s/i od Pljevalja).Istorijat
Pominje se u turskom popisu Hercegovine 1477. kao rudnik gvožđa u carskom hasu, sa 47 domova i 10 neoženjenih, i sa dva samokova. U njemu se lako moglo kovati oružje, kako pesma izričito tvrdi.
Epski kontekst
U epici se kao mesto gde se prave dobre puške obično pominje italijanski grad Breša (i ime puške: breša, breška, breškinja) ili uopšteno Nemačka (puška alamanka), isto kao što se za sablju ide u Damask (dimiskija). To su stalna mesta u epici koja ne voli improvizacije kad je u pitanju oružje. Bučje iz ove crnogorske pesme utoliko je zanimljivije što su Crnogorci u tim stvarima prirodno gravitirali Mlecima, Kotoru i Dubrovniku.
Literatura
 | 1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [83] cobiss |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [1, 90; 3, 565] |
| 1985 | Aličić, Ahmed S. (priređivač): Poimenični popis Sandžaka vilajeta Hercegovina, Orijentalni institut u Sarajevu, Sarajevo. cobiss |