BRVENIK
Atribucija
- bez atribucije: Studenicu ispod Brvenika (SANU II,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке најстарије, књига друга, Београд, 1974. (SANU II) 14:32); Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 35
Geografski položaj
43° 22’ N, 20° 38’ EMesto u Srbiji. Selo i srednjovekovni grad na ušću reke Brvenice u Ibar, 10 km severno od Raške prema Kraljevu.
Istorijat
Brvenik je bio tipičan župski grad istoimene župe kojom je vladao čelnik Musa, zet kneza Lazara. Njega su kasnije nasledili sinovi Stefan i Lazar Musić, gospodari Kopaonika i jednog dela Laba. U srednjem veku tu se nalazio značajan rudnik obojenih metala, koji je opusteo u prvoj polovini XV v.
U Kraljevini Srbiji Brvenik se vodi kao zaselak u Beočkoj opštini (srez Studenički, okrug Rudnički). U blizini Brvenika je manastir Pavlica.
Kod Vuka, u Rječniku, pominje se kao „zidine od staroga grada, blizu Novoga pazara”.
Epski kontekst
Pesma ga pominje u kontekstu nemanjićkih zadužbina.
Još i: Brvenik – ruševine utvrđenog srednjovekovnog grada kod Boljevca (j/i Srbija). Tvrđava je dugo odolevala Turcima i osvojena je tek u XV v. Prema predanju, taj Brvenik je zidala „prokleta Jerina” i ona ga je lično i branila od Turaka.
Literatura
1892 | Kотуровић, Стев. М.: Речник места у Краљевини Србији по службеним подацима, у Београду, издање и штампа Државне штампарије Краљевине Србије. cobiss |
1959 | Јиречек, К.: Трговачки путеви и рудници Србије и Босне у средњем вијеку,, Зборник Константина Јиречека, I, Посебна издања САН CCCXXVI, Одељење друштвених наука 33, Београд, 207-303. [267] cobiss |
1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
1985 | Каниц, Феликс Филип : Србија, земља и становништво: од римског доба до краја XIX века, 1-2, Београд: Српска књижевна задруга: Рад, 1985. [2] |
1986 | Милојевић, Србобран: Мусићи. Просопографско истраживање једне српске средњовековне породице, Историјски часопис XXXIII, 5-36. cobiss |
1988 | Marković, Jovan Đ.: Enciklopedijski geografski leksikon Jugoslavije, „Svjetlost”, Sarajevo. [41] cobiss |
2005 | Перић, Катарина Ж.. и Ђорђе: Легенде о српској жени (Азбучник женских легенди о местима), Фото Футура, Београд. cobiss |