VAKUF (Gornji, Donji, Kulen), Vakup, Skoplje

sl1

Kulen Vakuf

sl1

Gornji Vakuf

Istorijski nazivi

Uskopye Vakfi, Dolnje Skoplje, Gornje Skoplje, Džisri Kebir

Etimologija

Tur. vakıf ‘posed džamije, zadužbina’. Županiju Uscopla pominje već pop Dukljanin; isti naziv sreće se i u Hercegovini, gde se u XV v. beleži selo Uskoplja; verovatno pridev na - u ženskom rodu prema župa, reka ili vьsь ‘selo’ od nadimka *Uskop ‘uškopljen čovek, kastrat’; nema veze sa supstratnim toponimom Skoplje u Makedoniji. (A.L.)

Atribucija

Vakuf

Vakup Skoplje

Istorijat

1. Donji Vakuf (nekada Dolnje Skoplje) – varošica uz desnu obalu Vrbasa u dnu Skopaljskog polja. Od XVI v. to je mali trgovački i saobraćajni centar ovog kraja i sedište turske feudalne aristokratije Skoplja. U njemu su češće boravili alajbegovi Kliške live u kojoj je bilo i Skoplje nahija. U njemu je bila i kula begova Kurića.
2. Gornji Vakuf (ranije Gornje Skoplje) – varošica u Bosni, na reci Vrbasu. Leži uvrh Skopaljskog polja. Razvila se u XVI v. u župi Uskoplje. Tu je duže od 250 godina bio mali zanatski centar onog kraja, a u bližoj i daljoj okolini bilo je više odžaka sitnijih feudalaca. U samoj varošici bile su 3 kule, a njihovi gospodari su bili age.
3. Kulen Vakuf (nekada Džisri Kebir 'veliki most') – stari grad na veštačkom ostrvu uz levu obalu Une. Podignut je između 1703. i 1730. Prema predanju, podigao ga je Salih-paša Kulinović koji se vezuje za drugu polovinu XVII v. Porušen posle 1878.

Epski kontekst

Gornji i Donji Vakuf (u formi: Skoplje) sa okolinom izričito se pominju u pesmi o ramskom manastiru (MH VIII, 4):

A ja idem ka kršnu Kupresu,
Radit hoću Kupres porobiti,
Roblje svesti i pl’jeno stjerati,
Sići hoću Skoplju širokome,
Ako Bog da i Gornje i Dônje
I Bugojno i Veselu stražu,
Sve odžake kraj vode Vrbasa
Do proklete kule Ždralovića! (173–180).

Skoplje se pominje i u neodređenom vidu zajedno sa junacima koji se vezuju za njega:
A od Skoplja dva mlada Kopčića,
Od Bosne su dva mlada vezira (MH IX, 23:22, 23).

U muslimanskim pesmama „oba Skoplja” se pominju u kontekstu osvajanja Bihaća 1592. (MH III, 4), a pojedinačno Gornje i Donje u različitim neistorijskim kontekstima.
Pesma (Vuk III, 35) u Vakupu pominje dva Kulinovića i to će najpre biti Kulen Vakuf u kome je nekad stajao njihov grad. Takođe za taj Vakup vezuje se i Kulin-kapetan u kontekstu boja na Mišaru 1806. (Vuk IV, 30).

Literatura

book1954Kreševljaković, Hamdija: Naši bezisteni, Naše starine II, Sarajevo.  [77, 78]  cobiss
book1970Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980.  [s.vv. Grad, Vakuf]  cobiss
book1973Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973.  [408]  cobiss
book1975Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975.  [3:382]
book1975Вукановић, Т. П.: Насеља у Србији у доба првог српског устанка 1804-1813. год., Врањски гласник XI, Врање, 1-171.  [139]
book1979Evlija Čelebi: Putopis. Odlomci о jugoslovenskim zemljama, Sarajevo 1979.  [129, nap. 23]  cobiss
book1994Гавриловић, Јован: Речник географијско-статистични Србије, Београд.  [26]  cobiss