VUČITRN

sl1

sl1

Istorijski nazivi

Vlčji trn, Vulcterin, Vushtrri

Etimologija

Stsrp. u Vlьčemь Trьnu, konь Vučijega Trьna; vučitrn, tj. ‘vučji trn’ je naziv za žbunastu biljku gladiš, up. u Bugarskoj Vъlčitъrn. (А.L.)

Atribucija

Geografski položaj

42° 49’ N, 20° 58’ E   
Mesto u Srbiji, na Kosovu.

Istorijat

Ruševine utvrđenog dvora u današnjem istoimenom naselju, na desnoj obali Sitnice, u s/z delu Kosova polja.
U srednjem veku bio je važan trgovački grad. U XIV i XV v. u njemu je bio dvor Vuka i Đurđa Brankovića. U tursko vreme postao je sedište sandžaka.
Ostatke utvrđenog dvorca predanje i epika vezuju za Vojinoviće, srpsku vlastelu iz sredine XIV v. Međutim, iz sačuvanih pisanih izvora izlazi da je u Vučitrnu, između 1402. i 1426, porodica Branković imala svoj dvor u kome su primani poslanici i izdavane povelje, naročito između 1405. i 1419. („in curia magnifici Georgi quondam Vulchi”)**. Vrlo je verovatno da je dvorac sagradio Vuk Branković pred kraj XIV v. kada je njegovim zemljama zapretila neposredna opasnost od Turaka. S obzirom na to da je Vučitrn smešten u plodnoj ravnici, na raskrsnici trgovačkih puteva, može se pretpostaviti da se tu prvo razvio trg, a da je dvorac izgrađen kasnije. (Od tog dvorca i danas postoji jedna kula, tzv. Kula Vojnovića.) U njemu je 1426. potpisan ugovor o miru između Đurđa Brankovića i mletačke vlade. Početkom XV v. Vučitrn je bio značajna varoš na Kosovu, sa kolonijom dubrovačkih trgovaca i poslovnih ljudi.
Turci su prvi put osvojili Vučitrn 1439. i držali ga do 1444, a kad su ga osvojili drugi put (1455), ostao je njihov sve do 1912. Godine 1462. Vučitrn se prvi put pominje kao sedište sandžaka. U XVI v., prema popisima iz doba Sulejmana Veličanstvenog, u Vučitrnu je bilo „ukupno manastira i crkava – 52”.* Tada je u gradu jedno vreme bilo i sedište srpske mitropolije. Prema Evliji Čelebiji, Vučitrn je 1660. imao oko 2.000 kuća, džamiju, medresu, amam i druge objekte. Ami Bue pominje još u Vučitrnu „razvaline gradića iz Dušanovog doba”,** a Giljferding je 1858. u njemu video 400 kuća, novu crkvu i staru „tvrđavu sa nekoliko kula, usred varoši”.**
Danas u Vučitrnu postoji crkva sv. Ilije, koja je podignuta 1834. Ona je dosta ukopana u zemlju da ne bi prelazila visinu koju su turske vlasti propisivale za hrišćanske bogomolje.

Epski kontekst

U pesmama se za Vučitrn vezuju Vojinovići (npr. „Ženidba Dušanova” – Vuk II, 29; ili „Margita djevojka i Rajko vojvoda” – Vuk III, 10), iako u to vreme oni nisu imali posede u tom kraju koji je bio u vlasti Brankovića. Pominje se u kontekstu boja na Kosovu 1389. (SANU II, 30), bitke na Visočici 1796. (Vuk IV, 31) i na Krusima iste godine (Vuk IV, 11; SM 170), bune bosanskih Turaka pod Husein-pašom Gradaščevićem, Zmajem od Bosne, 1831. (SM 62), pohoda Omer-paše Latasa na Crnu Goru 1852–1853. (Vuk VIII, 73) i sl.

Literatura

book1922Костић, Коста: Наши нови градови на југу, http://sr.wikisource.org/sr-el/Наши_нови_градови_на_југу  cobiss
book1950Дероко, Александар: Средњевековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији, Београд.  [168-169*]  cobiss
book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  cobiss
book1975Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975.  [1:142]
book1987Задужбине Косова : Споменици и знамења српског народа, Призрен — Београд 1987.  [370*, 412]  cobiss
book2002Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002  [tom 1]  cobiss