ZVORNIK
Zvornik, ostaci starog grada
Zvornička tvrđava
Istorijski nazivi
Ad Drinum, Zvonik
Etimologija
Zvonьnikъ, po ispadanju poluglasa nn disimilovano u rn, od zvono, zvoniti, verovatno istoga značenja kao Zvonigrad (v. Лома 1999, 103 i d.). (A.L.)
Atribucija
- grad: Koliko je od Zvornika grada (Vuk VII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900. (Vuk VII) 30:94); Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 26, 28, 29, 33, 36; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 62 - grad bijeli: U Zvorniku gradu bijelome (Vuk VII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900. (Vuk VII) 30:27); Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 28, 30, 37; Vuk VII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900. (Vuk VII) 21; SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III) 23 - bijeli: Džaba njemu bijela Zvornika (KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 15:158); Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 68; Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 43; Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 43; ER 59; KH II,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga II, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH II) 73 - ravni: Od Papratnje do Zvornika ravna (KH II,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga II, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH II) 73:216)
- kameni: Okrenuo kamenu Zvorniku (KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 16:73)
- pitomi: Pa je sišô pitomu Zvorniku (KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 15:192)
- carev: A careva raskrhat Zvornika (KH II,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga II, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH II) 73:165)
- na krajinu: A da Zvornik na krajinu grade (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 29:11)
- bez atribucije: Viš’ Zvornika Spreči na izvoru (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 37:35); Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 68; Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 26, 33; Vuk VII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900. (Vuk VII) 30, 45; SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III) 23; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 29, 128; KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 15, 16; KH II,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga II, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH II) 73; MH VIII, 21
Geografski položaj
44° 23’ N, 19° 6’ E
Grad u BiH. Danas se nalazi u Republici Srpskoj, na levoj obali Drine, 74 km od ušća Drine u Savu i 53 km od Srebrenice, mostom povezan sa Malim Zvornikom u Srbiji, na desnoj obali Drine.
Istorijat
U srednjem veku bio je utvrđeni grad sa podgrađem („sotto Zvonich”, „apresso Zvonich”) iz kojeg se razvio današnji grad. Prvi put se pominje 1412. kao Zvonik (1519. Zvornik) u istoimenoj župi koja je pripadala oblasti Usore. Smatrao se ključem Drine, a u njegovoj okolini bilo je ruda. U njemu su Dubrovčani imali svoju koloniju, a franjevci samostan i crkvu sv. Marije koja se spominje i 1514. Od 1433. do pada despotovine 1459. bio je u sastavu Srbije. Turci su ga zauzeli 1463. Matija Korvin ga je opsedao 1464. pošto je odbio Turke od Jajca, ali ga nije osvojio.
Zbog prelaza preko Drine imao je u srednjem veku i kasnije veliki značaj. Bio je vrlo jak i branio je put prema Srebrenici, Sarajevu i Tuzli.
Turci su grad proširili i tako su nastala dva grada: Gornji i Donji Zvornik. Podgrađe se razvilo u veću varoš. Posle 1526. izgubio je raniji značaj i bio u dosta lošem stanju, ali je ponovo postao važan posle 1699. Austrijska vojska ga je dva puta neuspešno napadala: 1717. pod generalom Petrašem (u pesmi „đeneral Petar”), i 1737. Princ Eugen Savojski osvojio ga je nakratko 1718. u okviru Drugog morejskog rata, kada su od Turaka oteti i Petrovaradin, Beograd, Šabac i Sinj. Posle Karlovačkog mira više puta je popravljan, a od XVIII v. je sedište kapetanije. Od kraja XVIII v. smatrao se Zvornik najtvrđim gradom Bosne. I za vreme Prvog srpskog ustanka, od 1804. pa dalje, grad je bio glavno uporište turske vojske za napade na Srbiju ili odbranu od ustanika. I ustanici su bili svesni značaja Zvornika i zbog toga je Karađorđe veoma često nastojao da ga se domogne. Iz tog perioda sačuvana su zapažanja francuskog generalnog konzula u Travniku 1807. u kojima stoji: „Zvornik je ključ Bosne, te ako ga Srbi otmu, onda nijesu više sigurni ni Travnik ni Sarajevo”.
Kod Vuka u Rječniku: „Srbi (oko Zvornika) pripovijedaju da je Zvornik zidao nekakav Zvonimir neznabožac prije Hrista na 800 godina”.
Epski kontekst
U pesmama sa motivima iz doba pre Turaka, pominje se kao reper pri određivanju položaja manastira „Papraće velike”:
Pod visokom gorom Borogovom,
Zadužbinu Vukana župana (Vuk II, 37:35–37).
Pod turskom vlašću, u Zvorniku se pominje Derviš-aga (Vuk IV, 26, 29). Dalje se Zvornik javlja vrlo često u kontekstu mnogih bitaka iz Prvog srpskog ustanka: boja na Čokešini 1804. (Vuk IV, 26), na Mišaru (Vuk IV, 30) i Salašu 1806. (Vuk IV, 28), na Loznici 1810. (Vuk IV, 33). Osim toga pomenut je i u pesmi o ustanku bosanskih Turaka protiv carskog nizama pod vođstvom Husein-paše Gradaščevića, Zmaja od Bosne, 1831. (SM 62) i u tri muslimanske pesme o neuspelim hrišćanskim pohodima na Zvornik – pod đeneralom Petrom (KH I, 15), generalom Filipom (KH I, 16) i đeneralom Mitrom (KH II, 73).
Literatura
 | 1953 | Kreševljaković, Hamdija: Stari bosanski gradovi, Naše starine I, Sarajevo. cobiss |
| 1955 | Mazalić, Đ.: Zvonik (Zvornik) stari grad na Drini, Glasnik zemaljskog muzeja u Sarajevu n.s. 10, 73-116; 11(1956), 243-278. [73-116, 243-278] |
| 1957 | Vego, Marko: Naselja bosanske srednjevjekovne države, Svjetlost, Sarajevo cobiss |
| 1959 | Шкриванић, Гавро А.: Именик географских назива средњовековне Зете, Титоград. [62] cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. cobiss |
| 1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [447] cobiss |
| 1978 | Ковачевић-Којић, Десанка: Градска насеља средњовјековне босанске државе, Сарајево. cobiss |
| 2000 | Ристановић, Слободан (прир.): Река Дрина и Подриње, Београд. [309-317] cobiss |