ZEMUN
Istorijski nazivi
Taurunum, Zemlin, Zeugmin
Etimologija
Nemački oblik Semlin čuva trag vokalskog -l- u drugom slogu, stsrp. pridev zemlьnь ‘zemljan’, takođe ime današnjeg Zemena u Bugarskoj. Naziv za grad utvrđen zemljanim opkopom, up. zemunica (Skok III 649b). (A.L.)
Atribucija
- grad: Prati kćerku do Zemuna grada (MH VIII, 10:107), SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 167
- bio: Topuz pane u naš Zemun bio (MH III,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898. (MH III) 1:704) - pitomi: Poveli ga pitomu Zemunu (Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 47:134) - bez atribucije: Jer kad sidjem do našeg Zemuna (MH III,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898. (MH III) 1:693); MH VIII, 10; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 167; KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 15
Geografski položaj
44° 50’ N, 20° 24’ E
Grad u Srbiji.
Istorijat
Smešten je na desnoj obali Dunava, 2–3 km udaljen od ušća Save u Dunav; danas jedna od beogradskih opština.
U srednjem veku bio je opasan visokim zidinama sa stražarskim kulama kojima se još uvek vidi trag.
U Zemunu su nađeni značajni tragovi materijalne kulture Skordiska, plemena koje je početkom I v. – na mestu danas zvanom Gardoš – podiglo utvrđeno naselje. To naselje antički izvori pominju pod imenom Taurunum. Rimljani su ga osvojili 35. n.e. a kasnije uključili u sastav provincije Panonija (Pannonia). Za vreme cara Domicijana, koji je započeo izgradnju dunavskog limesa, Taurunum postaje značajno utvrđenje sa pristaništem, civilnim naseljem i nekropolama. Kada je 395. Rimska imperija podeljena, Taurunum je pripao prvo Zapadnom, a potom Istočnom carstvu. U doba seobe naroda zauzimali su ga Huni, Istočni Goti, Gepidi, Vizantinci i 583. Avari. U vlasti franačke države bio je od 796. do 828, a otada pa do 1018. držali su ga Bugari.
Od 1018. preuzima ga Vizantija pod imenom Zeugmin. Pod Mađare pada 1071. kad postaje znamenito pogranično utvrđeno mesto sa rovovima i bedemima, opasano visokim zidinama i sa prostorom za smeštaj vojske. Krstaši ga osvajaju na juriš 1096. Mađari su ga 1124. proširili i dodatno utvrdili ciglama i kamenom iz beogradskog grada, pošto su ga osvojili. Vizantijski car Manojlo I Komnin je 1151. zauzeo Zemun i porušio zidine i grad, a cigle i kamenje preneo u Beograd. Posle toga je nekoliko puta išao iz vizantijskih u mađarske ruke, sve dok – u strahu od prodora Turaka – nije ponovo ozidan i utvrđen. Od tog utvrđenja do danas je sačuvan samo ruinirani centralni deo na Gardošu.
Despot Stefan Lazarević držao je Zemun od 1411. do 1427, a despot Đurađ Branković od 1437. do 1443. kada ga je poklonio Ulrihu II Celjskom. Janošu Hunjadiju pripao je 1454. ili 1456, mada je po podacima iz drugog izvora (Ruvarac) Janko Hunjadi umro u Zemunu 1453.
Posle rečne bitke između Mađara i Turaka, koju su 1456. dobile mađarske šajke, Zemun postaje baza većeg broja šajki.
Pod tursku vlast dolazi 1521, kad i Beograd. Austrijska vojska je osvojila Zemun 1688, ali je 1690. bila prisiljena da ga vrati Turcima. Austrija konačno osvaja Zemun od Turaka 1717. i otada u Zemunu počinju da se naseljavaju Nemci. Posle austrijsko-turskog rata 1737–1739, grad je ušao u sastav Slavonsko-sremske granice. Od 1749. postaje slobodna vojna opština preko koje su ustanici 1804–1813. nabavljali oružje i municiju iz Austrije. Posle ugušenja ustanka 1813, mnogi Srbi su se naselili u Zemunu.
Gradski odbrambeni zid je porušen posle ukidanja Vojne krajine 1873.
Epski kontekst
Pesme u Zemunu pominju lalu od Zemuna u vreme kad je Zemun bio pod Turcima (MH VIII, 10), Ivu Podgoricu koga ruska kraljica zove u pomoć protiv Turaka (SM 167) i Sibinjanina Janka u kontekstu susreta sa Alijom Đerzelezom:
Jer kad siđem do našeg Zemuna,
Pa pogledam više Biograda,
Na Avalu više Biograda,
Ima kula Avaljanin-Porče,
Ono mu je Bogom pobratime
Sa Gerzova Gerzelez Alija (MH III, 1:693–698).
Literatura
 | 1892 | Руварац, Иларион: Стари Сланкамен, Земун. cobiss |
| 1896 | Marković, P.: Zemun od najstarijih vremena do danas, Zemun. cobiss |
| 1959 | Dabižić, M.: Zemun – pregled prošlosti od postanka do 1918, Zemun. cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. [s.vv. Zemun, Grad.] cobiss |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [1:375] |