ZADA
Istorijski nazivi
Dagno, Dajno, Zadajin, Danj
Atribucija
- krvava: Ja sam junak od Zade krvave (KH III,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, Iz rukopisne ostavštine Koste Hörmanna, redakcija, uvod i komentari Đenana Buturović, Sarajevo, 1966. (KH III) 2:1149)
Geografski položaj
Neizvesna ubikacija.Istorijat
Moguće da je reč o mestu koje se u srednjem veku zvalo Danj (ital. Dagno, alb. Dajno), a nalazilo se pored karavanskog puta Skadar–Prizren (prema Daničiću – na samom Skadarskom jezeru). Bilo je smešteno na brodu preko reke Drima, gde su se i krajem XIX v. još uvek nalazile njegove ruševine. U doba o kojem pesma peva, taj se predeo zvao Zadrim, ili albanski Zadajin.
Danj je imao carinu i bio je raskrsnica puteva koji su povezivali primorje sa Srbijom i Albanijom. Iako je bio trgovačko mesto, njegov je značaj pre svega bio vezan za brod na Drimu.
Epski kontekst
U pesmi KH III, 2 nema, međutim, stvarnog značaja gde se nalazi mesto Zada, budući da ono čini deo lažnog identiteta muslimanskog junaka koji se zadesio u službi leđanske kraljice. Jasno je, ipak, da u pitanju mora biti hrišćansko mesto jer drukčije ne bi moglo poslužiti svrsi.
Literatura
 | 1899 | Ердељановић, Ј. & Николић, Р. Т.: Трговачки центри и путеви по српској земљи у средњем веку и у турско доба, Београд. [54-55] cobiss |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [2:415] |
| 2003 | Антоновић, Милош: Град и залеђе : Град и жупа у зетском приморју и северној Албанији у XIV и XV веку, Историјски институт , посебна издања 39, Београд. |