ZAVALA
Manastir Zavala u Hercegovini, 30 km zapadno od Trebinja
Atribucija
- bez atribucije: Na Zavalu zove Dizdarčića (Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 49:98); Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 73; SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 12; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 21, 50, 162
Geografski položaj
42° 30' N, 19° 17'
Mesto u Crnoj Gori.
Istorijat
Kod Erdeljanovića se pominje samo vis Zavala u Bjelopavlićima, a u pesmama mesto u Piperima.
Kod Vuka u Rječniku: »Manastir u Hercegovini«.
Epski kontekst
U SM 21 Pominje se kao selo koje, uz Radeću, Turci popale u pohodu na Kuče (SM 21) i kao selo na koje udara turska vojska u pohodu skadarskog vezira Mahmuta Bušatlije na Pipere (SM 162). Iz Zavale se pominju kao junaci Leko Maljatović (SM 50) i Risto kapetan sa mlađim bratom Jovanom (Vuk VIII, 73).
U KH II, 60 verovatno je u pitanju neka bosanska Zavala iznad Bihaća (recimo Zavalje - vide).
Literatura
 | 1926 | Ердељановић, Јован: Стара Црна Гора. Етничка прошлост и формирање црногорских племена, Српски етнографски зборник, XXXIX/24. СКА, Београд [26] cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [440] cobiss |