VIRPAZAR, Vir
Virpazar, današnji izgled
Virpazar, crtež nepoznatog autora
Etimologija
Toponomizovan hidrografski termin vir na koji je u tursko doba prilepljena reč pazar u značenju ‘trgovište’, up. Novi Pazar. (A.L.)
Atribucija
- duboki: Ne idemo Viru dubokome (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 53:30)
- crnički: A doziva Viru crničkome (Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 2:137) - Crmnički: Preko Blata Viru Crmničkome (Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 19:149); SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 53 - na pazaru: Ka’ će sisti Viru na pazaru (Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 1:383); Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 2, 19 - bez atribucije: Na Viru se kupe Crmničani (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 53:32)
Geografski položaj
42° 14’ N, 19° 5’ E
Grad u Crnoj Gori.
Istorijat
„Crnogorska Venecija”, mesto sa stotinak stanovnika na ušću Crmnice i Orahovske reke (Orahovštice) u Skadarsko jezero, jedina varoš u oblasti Crmnica. Pominje se kao Vir još u XIII v., u povelji srpskog kralja Vladislava manastiru Vranjini iz 1241/42. Pod istim imenom zabeležena je i dalje – 1527, 1692. i 1772, a 1814. mitropolit Petar I pominje i pazar na Viru. U njegovo vreme već je bio važno trgovačko mesto, pa je i ime dobio po tome što je bio jedan od četiri najveća pazara u Crnoj Gori. U literaturi se naziv Vir-pazar prvi put javlja 1841. kod ruskog inženjera Jegora Kovaljevskog.
Iz turskog doba potiču ostaci tvrđave Besac koja se smatrala čifčijskom kulom. Drži se da je porušena u doba istrage poturica, ali je 1847. obnovljena kao protivteža turskoj tvrđavi na ostrvu Grmožuru, preko puta Vira. Po završetku ratova sa Turskom, 1878. izgrađen je put do Bara i Cetinja.
Epski kontekst
Virpazar se pominje u kontekstu pohoda Omer-paše Latasa na Crnu Goru 1852–1853. (Vuk IX, 1), crnogorsko-turskog sukoba na Skadarskom jezeru 1858. (Vuk IX, 19) itd.
U Crmnici nedaleko od Virpazara nalazi se manastir Brčeli. Donji manastir je po predanju zadužbina Jelene, kćeri kneza Lazara i udovice Sandalja Hranića. Jedno vreme je bio opusteo i porušen, ali je obnovljen 1881. Nastanak Gornjeg manastira predanje vezuje za samozvanog crnogorskog cara Šćepana Malog koji je vladao Crnom Gorom od 1767. do 1773.
Literatura
 | 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [1:82] |
| 1988 | Вукмановић, Јован: Црмница. Антропогеографска и етнолошка испитивања, Посебна издања САНУ DLXXXIII/1, Београд. cobiss |