LIPETE, Lipet

Istorijski nazivi

Lipeta

Etimologija

Možda porodični nadimak, up. stukr. Lipjata, strus. patronimik Lipjatin, ime sela Lipjatino (prasl. *Lipęta, verovatno od lipa). Zbog oblika množine manje verovatna se čini mogućnost da je posredi izvedenica od slovenskog naziva za drvo sufiksom romanskog porekla -et, kakvih ima u zapadnoj Srbiji: Brezet, Vrbet, Jelet, pa i Lipet (up. Лома 1985, 110 i d.). (A.L.)

Atribucija

Lipete

Lipet

Istorijat

Nekada selo i utvrđena karaula u Hercegovini, u istoimenom klancu kroz koji je išao stari put Konjic–Borke–Lipeta–Zimlje–Belo Polje–Mostar. Od početka XVIII v. ova karaula je pripadala Mostarskoj kapetaniji. Na današnjim geografskim mapama se ne pojavljuje.
Prvi spomen u putopisu Evlije Čelebije koji je ovuda prošao 1664. Po njegovom svedočenju, kula je bila tvrda a, da bi se još uvećala, podignuto je oko nje 50 kuća. Utvrđenje je, prema tome, nastalo sredinom XVII v. U drugoj polovini XVIII v. posada je brojala blizu 400 zapovednika i vojnika. Posle 1835. ovaj klanac su čuvali redovni vojnici.

Epski kontekst

Pominje se u kontekstu sukoba između hajduka Mijata Tomića i njegovog pobratima Malenice (Vuk VII, 44), i kao mesto Lipet-bajraktara u kontekstu sukoba sa „banom Rakocijom” u svatovima Bojičić Alije (KH II, 63).

Literatura

book1954Крешевљаковић, Хамдија & Капиџић, Хамдија: Стари херцеговачки градови, Наше старине II, Сарајево.  [20, 21]  cobiss
book1979Evlija Čelebi: Putopis. Odlomci о jugoslovenskim zemljama, Sarajevo 1979.  [112, nap. 108]  cobiss