EPSKI GRADOVI - leksikon

<   1 od 2    >

• LANDOL
• LAURA
• LAZARIĆI
• LEDENIK
• LEĐAN
• LENGER
• LESENDRO
• LESKOVAC
• LEŠNICA
• LIČKI RIBNIK
• LIJEŠNJE
• LIJEVNO
• LIM
• LIMAN
• LIMLJANI
• LIMNO
• LIPETE
• LIPLJAN
• LIPNICA
• LIPNIK
• LIPOVAC
• LIPOVO (Gornje i Donje)
• LISIK
• LISINA
• LIVEROVIĆI

• A
• B
• C
• Č
• Ć
• D
• Đ
• DŽ
• E
• F
• G
• H
• I
• J
• K
• L
• LJ
• M
• N
• NJ
• O
• P
• R
• S
• Š
• T
• U
• V
• Z
• Ž

LEĐAN, Leđar, Leđen

Etimologija

Slov. *Lęd’ane ‘stanovnici ledine = Poljaci’. (A.L.)

Atribucija

Leđan

• grad: Ovđe ima u Leđanu gradu / Ima jedan Balačko vojvoda (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
  Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 29:601–602); Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
  Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 34, 37; Vuk VII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
  Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900. (Vuk VII) 36; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 152; KH III,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, Iz rukopisne ostavštine Koste Hörmanna, redakcija, uvod i komentari Đenana Buturović, Sarajevo, 1966. (KH III) 2; MH I,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
  I/1. Junačke pjesme, knjiga prva, uredili Dr Ivan Božić i Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1890. (MH I) 65, 71
• bijeli grad: Od Leđana, bijeloga grada (MH I,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
  I/1. Junačke pjesme, knjiga prva, uredili Dr Ivan Božić i Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1890. (MH I) 65:232), KH III,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, Iz rukopisne ostavštine Koste Hörmanna, redakcija, uvod i komentari Đenana Buturović, Sarajevo, 1966. (KH III) 2; MH I,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
  I/1. Junačke pjesme, knjiga prva, uredili Dr Ivan Božić i Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1890. (MH I) 71
• grad latinski: U Leđanu gradu latinskome (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
  Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 29:3); Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
  Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 34
• bijeli: Da mi ideš bijelu Leđanu (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
  Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 29:10); SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 72; KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 39
• bez atribucije: Ti, Boga mi, od Leđana n’jesi (KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 39:370); Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
  Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 29; Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
  Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 34, 37; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 72, 152; KH III,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, Iz rukopisne ostavštine Koste Hörmanna, redakcija, uvod i komentari Đenana Buturović, Sarajevo, 1966. (KH III) 2; MH I,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
  I/1. Junačke pjesme, knjiga prva, uredili Dr Ivan Božić i Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1890. (MH I) 65, 71

Leđar

• grad: Pođe Stevan u Leđara grada (Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
  Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 43:77)
• grad bijeli: U Leđaru gradu bijelome (Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
  Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 43:9)
• bez atribucije: Na Leđaru stotinu topova (Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
  Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 43:80)

Leđen

• grad: Dovela ga do Leđena grada (KH III,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, Iz rukopisne ostavštine Koste Hörmanna, redakcija, uvod i komentari Đenana Buturović, Sarajevo, 1966. (KH III) 2:1107); SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 152
• grad bijeli: Pozno dođe Srđević Ivane / Od Leđena, grada bijeloga (SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
  Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III) 66:6–7); MH I,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
  I/1. Junačke pjesme, knjiga prva, uredili Dr Ivan Božić i Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1890. (MH I) 65, 71
• bez atribucije: Piši knjigu od Leđena banu (Vuk VII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
  Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900. (Vuk VII) 22:238)

Geografski položaj

Neutvrdiva ubikacija.

Epski kontekst

U makedonskim i bugarskim pesmama javlja se i u oblicima Леген, Ледян, Лекян.
U nauci se već više od sto godina vodi rasprava o tome gde bi i šta bi mogao biti Leđan grad. Posle raznih pretpostavki – od izjednačavanja sa Mlecima, Lješom i Litvom do ubikacije „južno od Prizrena”, „u Dalmaciji”, „u Makedoniji”, „u Grčkoj” itd. – preovladao je najozbiljniji stav da ime označava Poljake (Poljsku, poljsko poreklo) u starijem obliku Λενζανηνοι, Leđani (Лома 2002), odnosno mađarskom lengyel (Новаковић 1879a). Među Lominim lingvističkim argumentima javlja se i tumačenje reči leđan prema ledina (neobrađeno polje, livada), odatle Leđani (stanovnici neobrađenih polja). Na isti način nastala su i mnoga slična imena na tlu bivše Jugoslavije, naročito u dalmatinskom zaleđu i kopnenim oblastima oko crnogorske obale: Ledenice kod Crikvenice, kod Gradačca, kod Kotora itd. Kod Ledenica iznad Dubrovnika bila je carina (mesto se danas i zove Carina), utvrđeni grad u posedu najjačih dubrovačkih patricija. Dedijer (1909) navodi da se iz tog mesta, koje se (izričitim navodom) zove Leđan, jedna porodica doselila u zapadnu Hercegovinu (oko Ljubuškog, u Rakitno i Duvno). Iako u pesmama koje Novaković (1879a) pominje u svom članku nema sumnje da je u pitanju mesto u Poljskoj (poljski kralj i njegov grad), što – među inima - potvrđuju i ovi stihovi:

zaprosio u kralja đevojku (SM 72:8-14),
u „Ženidbi Dušanovoj” i nekim muslimanskim pesmama lokacija bi mogla biti i iznad Dubrovnika, u njegovom neposrednom okruženju i pod njegovom jurisdikcijom:

od Leđana grada bijeloga (KH III, 2:965–966).
Tome u prilog ide i vezivanje tipičnog epskog junaka Ivana Srđevića za Leđen, u pesmi o njegovoj ženidbi (SANU III, 66), isto kao i Stevana Musića za Leđar (Vuk VI, 43). U SM 152, međutim, za grad Leđen vezuje se kralj Vukašin, što u pokušaj ubikacije ovog čuvenog mesta unosi dodatnu pometnju.
Kako god da se pitanje grada Leđana postavi, poželjno je usvojiti Lomin stav da Leđana ima više i da pesme ne moraju imati tačnu predstavu o tome koji je i gde je grad o kome pevaju. Takođe više u skladu sa književnom nego sa geo-poetikom, treba imati u vidu i specifičnu upotrebu prideva ledeni u kontekstu atribucije uz gradove: njime se ne označavaju pusta polja, već bogato ukrašene velike građevine od belog kamena ili mermera, kao Zadar, Beč i sl. (sinonimno sa pleteni i talasasti/valoviti – vide ). U nekim slučajevima atribut ledeni ima značenje sjajni (upor. Pa on gleda debela đogina, / Vas se sjaje kao ledenica, u KH II, 56:128,129; Sjaje junak kao ledenica – MH I, 76:140). Na nivou epske formule, ovo značenje atributa ledeni realizuje se u terminu ledenica za »malu pušku«: On izvadi pušku ledenicu (Vuk IV, 12:68), A Smaila ledenica sjajna (Vuk IV, 61:51), I njegovu ledenicu sjajnu (Vuk VIII, 54:12) i sl.

Literatura

1879

Новаковић, С.: Леђан град и Пољаци у српској народној поезији, Летопис Матице српске 120 (1879) 159-174.

1909

Дедијер, Јевто: Херцеговина, Српски етнографски зборник VI, 5.  [150]  cobiss

1969

Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  cobiss

2002

Лома, Александар: Пракосово. Словенски и индоевропски корени српске епике, Београд, САНУ, Балканолошки институт, посебна издања 78, Центар за научна истраживања Крагујевац.  cobiss