LEĐAN, Leđar, Leđen

Etimologija

Slov. *Lęd’ane ‘stanovnici ledine = Poljaci’. (A.L.)

Atribucija

Leđan

Leđar Leđen

Geografski položaj

Neutvrdiva ubikacija.

Epski kontekst

U makedonskim i bugarskim pesmama javlja se i u oblicima Леген, Ледян, Лекян.
U nauci se već više od sto godina vodi rasprava o tome gde bi i šta bi mogao biti Leđan grad. Posle raznih pretpostavki – od izjednačavanja sa Mlecima, Lješom i Litvom do ubikacije „južno od Prizrena”, „u Dalmaciji”, „u Makedoniji”, „u Grčkoj” itd. – preovladao je najozbiljniji stav da ime označava Poljake (Poljsku, poljsko poreklo) u starijem obliku Λενζανηνοι, Leđani (Лома 2002), odnosno mađarskom lengyel (Новаковић 1879a). Među Lominim lingvističkim argumentima javlja se i tumačenje reči leđan prema ledina (neobrađeno polje, livada), odatle Leđani (stanovnici neobrađenih polja). Na isti način nastala su i mnoga slična imena na tlu bivše Jugoslavije, naročito u dalmatinskom zaleđu i kopnenim oblastima oko crnogorske obale: Ledenice kod Crikvenice, kod Gradačca, kod Kotora itd. Kod Ledenica iznad Dubrovnika bila je carina (mesto se danas i zove Carina), utvrđeni grad u posedu najjačih dubrovačkih patricija. Dedijer (1909) navodi da se iz tog mesta, koje se (izričitim navodom) zove Leđan, jedna porodica doselila u zapadnu Hercegovinu (oko Ljubuškog, u Rakitno i Duvno). Iako u pesmama koje Novaković (1879a) pominje u svom članku nema sumnje da je u pitanju mesto u Poljskoj (poljski kralj i njegov grad), što – među inima - potvrđuju i ovi stihovi:

Podig'o se od Leđana kralje
preko Lječke i preko Poljačke,
preko Turske i preko Kaurske,
i preš'o je na vodi Sitnici,
i otiš'o kroz zemlju Arapsku,
iziš'o je u zemlju Đurđiju,

zaprosio u kralja đevojku (SM 72:8-14),
u „Ženidbi Dušanovoj” i nekim muslimanskim pesmama lokacija bi mogla biti i iznad Dubrovnika, u njegovom neposrednom okruženju i pod njegovom jurisdikcijom:
bješe ovdi od mora Latinka,

od Leđana grada bijeloga (KH III, 2:965–966).
Tome u prilog ide i vezivanje tipičnog epskog junaka Ivana Srđevića za Leđen, u pesmi o njegovoj ženidbi (SANU III, 66), isto kao i Stevana Musića za Leđar (Vuk VI, 43). U SM 152, međutim, za grad Leđen vezuje se kralj Vukašin, što u pokušaj ubikacije ovog čuvenog mesta unosi dodatnu pometnju.
Kako god da se pitanje grada Leđana postavi, poželjno je usvojiti Lomin stav da Leđana ima više i da pesme ne moraju imati tačnu predstavu o tome koji je i gde je grad o kome pevaju. Takođe više u skladu sa književnom nego sa geo-poetikom, treba imati u vidu i specifičnu upotrebu prideva ledeni u kontekstu atribucije uz gradove: njime se ne označavaju pusta polja, već bogato ukrašene velike građevine od belog kamena ili mermera, kao Zadar, Beč i sl. (sinonimno sa pleteni i talasasti/valoviti – vide ). U nekim slučajevima atribut ledeni ima značenje sjajni (upor. Pa on gleda debela đogina, / Vas se sjaje kao ledenica, u KH II, 56:128,129; Sjaje junak kao ledenica – MH I, 76:140). Na nivou epske formule, ovo značenje atributa ledeni realizuje se u terminu ledenica za »malu pušku«: On izvadi pušku ledenicu (Vuk IV, 12:68), A Smaila ledenica sjajna (Vuk IV, 61:51), I njegovu ledenicu sjajnu (Vuk VIII, 54:12) i sl.

Literatura

book1879Новаковић, С.: Леђан град и Пољаци у српској народној поезији, Летопис Матице српске 120 (1879) 159-174.
book1909Дедијер, Јевто: Херцеговина, Српски етнографски зборник VI, 5.  [150]  cobiss
book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  cobiss
book2002Лома, Александар: Пракосово. Словенски и индоевропски корени српске епике, Београд, САНУ, Балканолошки институт, посебна издања 78, Центар за научна истраживања Крагујевац.  cobiss