DUŽI

Etimologija

Prasl. dьlžь ‘dužina; daščica kojom se zatvara košnica’, ovde verovatno u značenju ‘duge njive’. (A.L.)

Atribucija

Geografski položaj

42° 58’ N, 19° 10’ E    
Selo u Drobnjacima (Crna Gora).

Istorijat

Jedan od glavnih lokusa pesme o smrti Smail-age Čengića (Vuk IV, 57): „Tako Smail-aga ne imajući za sebe nikakvoga glavnoga starješine u Drobnjacima, postavi kao obor-knezom nekakvoga Đoka Malovića sa sela Duži, koje je po svoj prilici na drugome kraju Drobnjaka k Turcima, kao što je Tušimnja onamo k Morači. Smail-aga s malom pratnjom nije smio izlaziti u Drobnjake. Tako i godine 1840. (u jesen) kad namisli onamo ići, skupi iz različnijeh mjesta oko 400 konjika sve po izbor junaka boljeg od boljega, i došavši s ovom vojskom u Drobnjake namjesti se u Dužima kod svoga privrženika Đoka Malovića; ali oni koji su mu o glavi radili, izmame ga odande dalje na Mletičak”.*
Po predanju, majka Đoka Malovića bila je sestra Vuka Lopušine. Đoko se od mladosti odlikovao u borbi protiv Turaka, ali se kasnije „pomirio” sa njima, postao oborknez u Drobnjaku i jako se obogatio. Po jednom predanju poginuo je u borbi s Turcima u Pivi 1858, a po drugom umro je u Dužima 1849.
Kod Vuka u Rječniku: „namastir u Hercegovini (može biti da je sad i pust). 2) nekako mjesto ondje”.

Epski kontekst

Pesma ga pominje u kontekstu pogibije Smail-age Čengića (Vuk IV, 57; SANU IV, 34), odnosno kao mesto koje drži porodica Memedović i iz kojeg se prosi devojka za Pera Zajovića (Vuk VIII, 11).

Još i: 1) manastir i selo u Hercegovini u kotaru Trebinjskom; 2) selo u Dalmaciji u kotaru Dubrovačkom, pominje se u XIV v. u starijem obliku Dlži; 3) selo kod Šavnika (Crna Gora). Латковић 1954, 632; Vuk IV (nap. uz pesmu br. 57)*; Даничић 1, 274; Рјечник s.v.; EП 1 s.v.; RJA s.v.

Literatura

book1880Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, I-XIV, Zagreb, с1880-1952.
book1954Латковић, Видо: Белешке, објашњења и речник у: Вук Стеф. Караџић, Српске народне пјесме, књига четврта, Штампано поводом стопедесетогодишњице Првог српског устанка, «Просвета», Београд.  [632]
book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  cobiss
book1975Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975.  [1, 274]