DUBLJE
Atribucija
- ravno: Ukraj Drine na ravnome Dublju (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 62:97); Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 49
Geografski položaj
44° 48’ N, 19° 30’ ESelo u Mačvi, blizu Šapca (Srbija).
Istorijat
U njemu je bila jedna od odlučujućih bitaka Drugog srpskog ustanka.
Epski kontekst
Pesme ga pominju kao mesto pogibije vojvode Drinčića (Vuk IV, 62), odnosno kao mesto na kome je knez Miloš uhvatio „pašu Bošnjanina” (u bici kod Dublja 1815. – Vuk VIII, 49).
Vojvoda Milić Drinčić
Rođen u selu Teočinu. Najpre je bio buljubaša kod vojvode Milana Obrenovića sa kojim je zajedno vodio prve borbe protiv Turaka na Rudniku. Nešto kasnije (1811) postaje podgorski vojvoda (na teritoriji sadašnje opštine Gornji Milanovac). Istakao se u borbama na Čačku i Ljubiću, zatim na Drini, a slavno je poginuo u bici na Dublju 14. jula 1815.
Rođen u selu Teočinu. Najpre je bio buljubaša kod vojvode Milana Obrenovića sa kojim je zajedno vodio prve borbe protiv Turaka na Rudniku. Nešto kasnije (1811) postaje podgorski vojvoda (na teritoriji sadašnje opštine Gornji Milanovac). Istakao se u borbama na Čačku i Ljubiću, zatim na Drini, a slavno je poginuo u bici na Dublju 14. jula 1815.
Literatura
1888 | Милићевић, Милан Ђ.: Поменик знаменитих људи у српског народа новијега доба,, Српска краљевска штампарија, Београд (фототипско издање Слово љубве, 1979). [145-147] cobiss |
1969 | Речник српскохрватскога књижевног језика, Речник српскохрватскога књижевног језика 1-6, „Матица српска", Нови Сад — Загреб 1969. |
1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [3, 589] |