DREŽNIK
Istorijski nazivi
Drežnik Grad
Etimologija
Od slov. drězga ‘sitna šuma, grmlje’. (A.L.)
Atribucija
- grad: Vodi Turke do Drežnika grada (SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III) 74:41); MH IX,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/6. Junačke pjesme (historijske, krajiške i uskočke pjesme), knjiga deveta, uredio Dr Nikola Andrić, Zagreb, 1940. (MH IX) 1; Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 36 - na Krajini grad: U Drežniku, na Krajini gradu (SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III) 74:2); Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 36, 37 - bijeli: B’jeli će nam Drežnik osvojiti (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 36:28); Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 37 - bez atribucije: Što je magla do Drežnika pala (SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III) 74:15); MH IV,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/4. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga četvrta, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1899. (MH IV) 37, 39; MH IX,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/6. Junačke pjesme (historijske, krajiške i uskočke pjesme), knjiga deveta, uredio Dr Nikola Andrić, Zagreb, 1940. (MH IX) 1; Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 36, 37
Geografski položaj
44° 56’ N, 15° 40’ EMesto u Hrvatskoj. Srednjovekovni grad s/i od Plitvica.
Istorijat
Prvi put se pominje 1292. U XIII v. bio je u vlasti knezova Nelipaca (Nelipića) i Babonića, a u periodu 1323–1592. pod vlašću Frankopana. Turci su ga osvojili 1578. Za vreme Kevehilerove akcije u Pounju, krajiške trupe povratile su grad iste godine, ali su ga Turci ponovo zauzeli 1592. Otada pa do 1788. Drežnik je bio tursko pogranično uporište. Krajiške trupe su ga ponovo osvojile 1697, ali je Karlovačkim mirom iz 1699. pripao Turcima i u XVIII v. bio u sastavu Ostrožačke kapetanije. Ogulinski krajiški puk napao je i osvojio grad 1788. Obnovljen je i održavan kao krajiško uporište sve do 1869.
Epski kontekst
Pesma MH IX, 1 pominje prvo osvojenje Drežnika u Hrvatskoj 1578. i njegov povratak u frankopanske ruke iste godine. Pesma SANU III, 74 – međutim – peva o boju kod Drežnika koji su Turci izgubili od feldmaršala Laudona 1788. (prilikom njegovog pohoda na Bosansku Gradišku i Bosanski Novi). Pesme Vuk VIII, 36 i 37 pevaju o istom događaju, ali se u njima umesto Laudona javljaju ogulinski krajišnici, što je znatno bliže istorijskom događaju. Muslimanske pesme pominju Drežnik u neistorijskom kontekstu i vezuju za njega Livak Omeragu.
Literatura
1892 | Kотуровић, Стев. М.: Речник места у Краљевини Србији по службеним подацима, у Београду, издање и штампа Државне штампарије Краљевине Србије. cobiss |
1914 | Laszowski, Emilij pl.: Drežnik (povjesna crtica), Zagreb, „Braća hrvatskog zmaja“, Sveska XXIX. |
1957 | Vego, Marko: Naselja bosanske srednjevjekovne države, Svjetlost, Sarajevo cobiss |
1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. [2] cobiss |
1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [129] cobiss |