DOBRINJA
Spomen-kompleks knjaza Miloša Obrenovića u Gornjoj Dobrinji
Petar Todorović Dobrnjac
Etimologija
Prisvojni pridev na -jь u ženskom rodu prema vьsь ‘selo’ od ličnog imena Dobrin, u nekim slučajevima mogao bi biti i od Dobrihna ili *Dobrъ. (A.L.)
Atribucija
- bez atribucije: Ljuta guja Petar od Dobrinje (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 31:296), SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 63
Geografski položaj
42° 57’ N, 20° 22’ E
Mesto u Srbiji. Selo u Jelcima koje je kralj Stefan Prvovenčani dao Žiči.
Istorijat
Kod Vuka u Rječniku: „1) selo u nahiji Rudničkoj (gdje se rodio Miloš Obrenović). 2) selo u nahiji Požarevačkoj (odakle je bio Petar Dobrinjac)”. Ova druga se pominje u pesmi. U Pomeniku znamenitih ljudi u srpskog naroda... M. Đ. Milićević kao mesto Dobrnjčevog rođenja navodi selo Dobrnje.
Epski kontekst
Obe pesme pominju Dobrinju kao mesto Todorovićevog porekla („Petar od Dobrinje“) u kontekstu boja na Deligradu 1806.
Petar Todorović Dobrnjac (1771–1831)
Hajduk u požarevačkom kraju, a potom trgovac. Početkom Prvog srpskog ustanka bio je buljubaša kod Miloša Stojićevića. Naročito se istakao u boju na Ivankovcu 1805, u boju kod Deligrada 1806, na Malajnici 1807. Ubrzo potom postao je vojvoda. Kako je komandovao srpskom vojskom pri oslobođenju Kladova 1810, postao je njegov prvi srpski komandant. Proteran je iz Srbije 1811. zbog neslaganja sa Karađorđem. Umro je 1831. u Jašiju (Rumunija).
Hajduk u požarevačkom kraju, a potom trgovac. Početkom Prvog srpskog ustanka bio je buljubaša kod Miloša Stojićevića. Naročito se istakao u boju na Ivankovcu 1805, u boju kod Deligrada 1806, na Malajnici 1807. Ubrzo potom postao je vojvoda. Kako je komandovao srpskom vojskom pri oslobođenju Kladova 1810, postao je njegov prvi srpski komandant. Proteran je iz Srbije 1811. zbog neslaganja sa Karađorđem. Umro je 1831. u Jašiju (Rumunija).
Literatura
 | 1888 | Милићевић, Милан Ђ.: Поменик знаменитих људи у српског народа новијега доба,, Српска краљевска штампарија, Београд (фототипско издање Слово љубве, 1979). [139-142] cobiss |
| 1954 | Латковић, Видо: Белешке, објашњења и речник у: Вук Стеф. Караџић, Српске народне пјесме, књига четврта, Штампано поводом стопедесетогодишњице Првог српског устанка, «Просвета», Београд. [554] |
| 1959 | Шкриванић, Гавро А.: Именик географских назива средњовековне Зете, Титоград. [57] cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [108] cobiss |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [1:278] |
| 1975 | Вукановић, Т. П.: Насеља у Србији у доба првог српског устанка 1804-1813. год., Врањски гласник XI, Врање, 1-171. [144-145] |
| 1994 | Гавриловић, Јован: Речник географијско-статистични Србије, Београд. [48] cobiss |