DAMASK, Šaj, Šam
Damask 1677
Sablja dimiskija
Istorijski nazivi
Dimashka, Dimashq
Etimologija
Gr. Dámaskos, arap. Dimišq, hebr. Dammešeq, staroegip. Timasku, nepoznatog porekla (Kiss 172b); Šam od tur. Şam < arap. Šām ‘Damask, Sirija; svila, damast’, up. šamija < tur. < arap. šāmī ‘svilen’. (A.L.)
Atribucija
Šaj
- bijeli: Od istoka Šaja bijeloga (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 8:2); ER 83
- bijeli: Od bijela Šama i Medina (Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 30:65); SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 138; KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 20 - turski: Preko mora u Šamu Turskome (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 72:105) - bez atribucije: Što je Šama i što je Misira (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 40:317); Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 64; Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 24; Vuk VII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900. (Vuk VII) 16; Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 15, 74; KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 2, 20; MH III,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898. (MH III) 5
Geografski položaj
33° 30’ N, 36° 17’ E
Glavni grad Sirije.
Istorijat
Osnovan je pre 4000 godina na plodnoj uzvisini u podnožju planine Jermona. Nalazi se oko 100 km istočno od Sredozemnog mora. Damask je jedan od najstarijih stalno naseljenih gradova. Istočni pisci nazivaju ga „biserom Istoka”, „mirisnim rajem”, „ogrlicom lepote”, „okom Istoka” .
Pod imenom Dimashka pominje se u egipatskim tablicama oko XV v. pre n.e. ali ne samo kao grad već i kao čitava regija. U X v. pre n.e. grad i oblast nalaze se u državi cara Davida. Asirija ga osvaja 732. pre n.e. Zatim u VII v. pre n.e. dolaze Vavilonci, u VI Persijanci, u IV (333. pre n.e.) Aleksandar Makedonski, a sledeće godine (332) postaje deo kraljevstva Seleukida. U I v. pre n.e. (64. godine) zauzimaju ga Rimljani, da bi u I v. nove ere postao značajan hrišćanski centar. U IV v. Damask postaje deo Vizantijskog carstva, a u VII v. ga mirno, bez sukoba, osvajaju muslimani. Tako 661. Damask postaje prestonica kalifata, što znači centar islamskog sveta. Sredinom VIII v. prestonica kalifata se seli u Bagdad. Otada nadalje Damask biva zanemaren i gubi međunarodni značaj.
Damask ponovo postaje jedan od najvažnijih muslimanskih gradova pod Turcima Seldžucima u XI v., a u XII v. kalif Nuredin napraviće od njega svoju prestonicu. Za grad je to bio početak napretka dugog 300 godina, sve dok ga 1401. nije uništio i opljačkao Timur Lenk (Tamerlan). Zatim u XVI v. Damask ulazi u Otomansko carstvo gde postaje važno trgovačko mesto. Pod Turcima ostaje sve do završetka Prvog svetskog rata 1918. Već sledeće godine (1919) postao je prestonica nove države Sirije.
Glavno božanstvo grada, još u pagansko doba, bio je akadski bog bure Adad čije su ime nosili neki sirijski carevi. Na lokaciji njegovog hrama prvo je bio podignut gigantski rimski hram posvećen Jupiteru, a potom je vizantijski car Teodosije (370–395) sagradio na istom mestu baziliku sv. Jovana Krstitelja. U VII v. hrišćanska zajednica u Damasku prodala je ovu baziliku muslimanima koji su je čitav vek kasnije (705) prepravili u danas čuvenu Omajada džamiju. Jedno minare na ovoj džamiji namenjeno je proroku Isi (Isusu Hristu) da siđe niz njega kada nastane njegov drugi dolazak. U unutrašnjosti džamije nedirnut je ostao grob u kome je, po predanju, sahranjeno telo Jovana Krstitelja.
Epski kontekst
U epici se uvek pominje samo u turskoj verziji (kao Šam), ali se njegovo staro ime zadržalo u oznaci za oružje – „sablja dimiskija”:
I imade sablja dimišćija,
Kojano je u Šamu kovata (Vuk III, 64:21–22)
Osim za dobre sablje, Šam služi i kao oznaka za veliku daljinu i tuđinu:
Al’ je Marko u cara dvorio
Preko mora u Šamu Turskome
(Vuk II, 72:104–105; slično i Vuk II,40).
Pominje se takođe i u kontekstu drugog turskog pohoda na Beč (Vuk III, 64), početka bune protiv dahija (Vuk IV, 24), smrti Alaj-bega Čengića (Vuk VIII, 15), prvog Omer-pašinog pohoda na Crnu Goru (Vuk VIII, 74), boja na Presjeci iznad Nikšića (Vuk IX, 30), rusko-turskog rata (KH I, 20), opsade Temišvara u XVII v. (KH I, 2) i romansirane verzije turskog pohoda na Prominu (turski car i Lehovkinja Mara – MH III, 5).
Literatura
 | 1954 | Encyclopedie de l'islam, Nouvelle edition, Paris — Leiden, Tome I-VI, 1954-1991 |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. [s.v. Шај, Шам] cobiss |
| 2002 | Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002 [1] cobiss |