RISAN, Risno, Rišanj

sl1

Risan, panorama

sl1

Bog Hipnos (rimski mozaik u Risiniumu)

Istorijski nazivi

Rhisinium, Risano

Etimologija

Stsrp. Risьnь, kod Porfirogenita Rísena, od lat. Risinium, verovatno preko lokativa Rīsinī (no oblik Rišanj, -šnja odražavao bi osnovu Risinio ). Ime je predrimsko, kod gr. pisaca Rhízōn, Rhizonikós kólpos ‘Risanski zaliv’. (A.L.)

Atribucija

Risan

Risno Rišanj

Geografski položaj

42° 31’ N, 18° 42’ E   
Mesto u Crnoj Gori. Grad kod istoimenog mesta u Kotorskom zalivu, najstariji u Boki Kotorskoj.

Istorijat

Sudeći po antičkim napisima, osnovali su ga u III v. pre n.e. pripadnici ilirskog plemena Risoniti (Rizuniti) po kojima je dobio ime Risinium. Prema predanjima, bio je središte pomorstva, zanatstva i trgovine ilirske države. U grčko-rimsko doba njegov je značaj bio toliki da se čitava Boka zvala po njemu – Risanski zaliv. Po predanju, bežeći pred Rimljanima, ovde se 228. pre n.e. sklonila ilirska kraljica Teuta koja se – kad je Risinium pao – bacila sa stene u more.
Vreme pod Rimom (I i II v.) bilo je vreme najvećeg napretka ovog grada. Plinije Mlađi pominje ga kao utvrđeni grad rimskih građana. Bio je centar rimske provincije i imao je status municipija. Iz tog perioda potiču ostaci palata građenih od grčkog mermera i ukrašavanih skulpturama i raskošnim mozaicima. U jednoj palati iz II v. otkriveni su mozaici koji se ubrajaju u najlepše evropske spomenike ove vrste, naročito mozaik sa figurom boga sna Hipnosa, za koju se tvrdi da je jedina takva u svetu. U VI v. (591) pominje se kao sedište biskupije. Stari grad Risan je većim delom potonuo u more (kao i stari Kotor, dok su staru Budvu u IX v. porušili Saraceni). Sa dolaskom Slovena, u njegovoj okolini formira se slovenska župa. U srednjem veku Risan gubi nekadašnji značaj pa se u X v. pominje kao deo oblasti Travunija, čiju sudbinu deli otad pa nadalje. U XV v. beleži se 1444. kao grad u vlasti hercega Stefana.
Turci su osvojili Risan 1482. i držali ga (sa dva manja prekida) sve do 1684. kao svoje pogranično uporište. Za vreme njihove vlasti sagrađene su dve tvrđave – Grkavac i Velenjak. Posle povlačenja Turaka, muslimansko stanovništvo je prešlo u Nikšić, a Mlečani su u Risan i okolinu naselili Hercegovce, pretežno hajduke.
U svome delu Crna Gora i Boka Kotorska Vuk ja zapisao: „Rišnjani su svi, kao i Crnogorci, grčkog zakona. U cijeloj varoši ima samo jedna jedina katolička kuća, pa ipak je za to u pravoslavnoj crkvi postavljen jedan oltar, gdje katolički sveštenik iz okoline nedjeljom i praznikom služi misu. Ovaj u ostaloj Evropi neobični slučaj da pod jednijem istijem krovom vrše službu božiju dvije vjere, nije bio rijedak pod Mlečanima u ovijem krajevima. Npr. u Kotoru, gdje katolika ima manje nego pravoslavnijeh, ipak katolici imaju 10 crkava, a pravoslavni su imali samo jednu vrlo malu. Pa i u toj maloj crkvi sve do dolaska Francuza na jednom oltaru služili su katolici. Francuzi su ovaj oltar uklonili, i ustupili su pravoslavnima još jednu crkvu.”*

Epski kontekst

Pesme u njemu pominju Ivana (Vuk III, 34) i Petra (Vuk VII, 10) Rišnjanina, Rišnjanina hadžiju (Vuk III, 68), Mijata Radovića (SANU IV, 27), Ćelović-serdara (Vuk VII, 20; Vuk VIII, 26) i dalje događaje u kontekstu ženidbe knjaza Danila (Vuk IX, 13), crnogorskog pohoda na Nikšić (Vuk VIII, 46) itd.

Literatura

book1913Накићеновић, Саво: Антрополошка студија Бока, Београд.Српски етнографски зборник / Српска краљевска академија ; књ. 20  cobiss
book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  cobiss
book1970Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980.  [s.v. Grad]  cobiss
book1972Pomorska enciklopedija, 1-8, JLZ, Zagreb 1972-1989.
book1975Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975.  [3:50]
book1977Караџић, Вук Стеф.: Црна Гора и Бока Которска, «Нолит», Београд.  [27*, 140-141]  cobiss