MOSKOPOLJE, Voskopolje
Moskopolje, 1740.
Crkva sv. Atanasa u okolini današnjeg Moskopolja
Istorijski nazivi
Voskopojë
Etimologija
U starim srpskim zapisima Moskopolije, Moskopolj, Moshopolj, grčki Moskhópolis doslovce ‘teleći grad’, verovatno preosmišljenje ranijeg slovenskog naziva sa rečju polje u drugom delu, dok prvi ostaje nejasan (najpre bi moglo biti *Mostьsko, od most). Alb. Voskopojë sa v- prema obližnjem toponimu Voskop. (A.L.)
Atribucija
- prostrano šeher: I prostrana šeher-Voskopolja (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 170:237)
Geografski položaj
40° 37' N, 20° 35' E
Mesto u Albaniji.
Istorijat
Stari aromunski grad, na visoravni ispod planine Ostrovice.
Prvi put se pominje u XIII v. a u XVII i XVIII v. razvija se u značajno gradsko naselje i postaje glavna varoš, središte cele današnje južne Albanije. Bilo je jedino veliko urbano naselje tako visoko u planinama.
Vrhunac prosperiteta Moskopolja pada između 1750. i 1769. kada je u njemu bilo 12.000 domaćinstava sa oko 50.000 stanovnika koji su važili kao vešte kiridžije, trgovci, zanatlije. U to vreme grad se pominjao kao "slavno Moskopolje", a njegovi žitelji uživali su dobar glas.
Prvi ozbiljan udarac Moskopolje je pretrpelo 1769. kada ga je napalo i opljačkalo albansko pleme Toske u sklopu rusko-turskog rata i posle neuspelog grčkog ustanka. Tada se polovina stanovništva nepovratno odselila iz mesta. Drugo razaranje Moskopolja desilo se 1788. pod nepoznatim uslovima, a treće (i konačno) 1821. pod Ali-pašom Janjinskim i albanskim odredima. Tada je život u Moskopolju potpuno zamro. Od nekadašnjeg sjaja, 200 godina posle prvog napada, ostalo je samo nekoliko pastirskih koliba razbacanih među ruševinama sekularnih i sakralnih spomenika.
Epski kontekst
Pesma ga pominje kao jedno od mesta iz koga se regrutuje turska vojska poražena u bici na Krusima 1796. (Crna Gora).
Literatura
 | 1937 | Поповић, Д.: О Цинцарима, Београд. cobiss |