MAJDAN
Atribucija
- čisto srebrni: U Majdanu čisto srebrnome (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 47:2); ER 92
Geografski položaj
44° 6’ N, 20° 30’ E
Selo u Srbiji.
Istorijat
Smešteno je na planini Rudnik, 8 km severno od Gornjeg Milanovca. Za vreme Kneževine Srbije bio je prvo u Požarevačkoj nahiji, a potom u okrugu Rudničkom, srezu Crnogorskom. Tada je imao parohijalnu crkvu, 87 kuća i 615 stanovnika.
Epski kontekst
Pesma ga pominje kao grad Musića Stevana. U epici poznat kao tragičan junak koji kasno stiže na Kosovo, Stevan Musić je zapravo bio sin čelnika Muse, srodnika kneza Lazara i od 1363. gospodara Brvenika – grada i župe. Čelnik Musa je sina Stevana dobio sa sestrom kneza Lazara i posebno je zanimljivo što epika uopšte ne insistira na ovoj inače važnoj vezi između ujaka i sestrića (upor. „Ženidbu Dušanovu”).
U Imeniku Jugoslavije iz 1973. javljaju se još četiri Majdana u BiH (kod Mrkonjić Grada, Zavidovića, Fojnice i Kladnja), i još jedan u Srbiji (kod Novog Kneževca u Vojvodini).
Literatura
 | 1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [245] cobiss |
| 1989 | Ћоровић, В.: Историја Срба, I-III, БИГЗ, Београд. [230] cobiss |
| 1992 | Детелић, Мирјана: Митски простор и епика, АИЗ «Досије» - САНУ, Београд. cobiss |
| 1994 | Гавриловић, Јован: Речник географијско-статистични Србије, Београд. [100] cobiss |