GUČA
Etimologija
Od 1467, izvorno *Gọdьča, ‘selo svirača, gudaca’. (A.L.)
Atribucija
- selo pitomo: Ta od Guče sela pitomoga (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 27:50)
Geografski položaj
43° 46’ N, 20° 13’ EMesto u Srbiji, u oblasti Dragačevo. Leži na reci Bjelici, 26 km južno od Čačka.
Istorijat
Guča je postala varoš 1892. U to vreme su Gučani samo za varoš govorili: „Idem u Guču”, „bio sam u Guči”, a sve ostalo je za njih bilo „selo”.
Iz Guče je bio Milutin Ilić Prota, Karađorđev vojvoda u Prvom srpskom ustanku.
Epski kontekst
Pominje se u kontekstu proročanskog sna o uzimanju Užica od Turaka 1807.
Literatura
1902 | Ердељановић, Јован: Доње Драгачево. Антропогеографска проучавања, Српски етнографски зборник, I/4, 1-224. [160-163] |
1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [170] cobiss |
1975 | Вукановић, Т. П.: Насеља у Србији у доба првог српског устанка 1804-1813. год., Врањски гласник XI, Врање, 1-171. [144] |
1988 | Marković, Jovan Đ.: Enciklopedijski geografski leksikon Jugoslavije, „Svjetlost”, Sarajevo. [79] cobiss |
1994 | Гавриловић, Јован: Речник географијско-статистични Србије, Београд. [45] cobiss |
2005 | Ристановић, Слободан (прир.): Кроз Србију и Црну Гору, Београд. cobiss |