GRAHOVO, Graovo, Gravo

sl1

Bosansko Grahovo

sl1

Grahovo, Crna Gora

Atribucija

Grahovo

Graovo Gravo

Istorijat

1. Jedno Grahovo – Bosansko - leži u Grahovskom polju na 861m nadmorske visine i na raskrsnici puteva koji vode prema Drvaru, Livnu i Kninu. U antičko doba zvalo se Salvia i bilo je podignuto na rimskom putu, a to je druga trasa iz Salone za Sisak (Siscia) preko Grahova, Resanovaca, Donjeg Unca, Petrovca, Huma Kokoruša (Sarnadae), na sever levom obalom Sane na Prijedor (Ad Praetorium?) i Boćim kod Dubice.
U srednjem veku (u vreme hrvatskih narodnih vladara), to Grahovo je pripadalo Kninskoj biskupiji koja je osnovana u XI v. (1035 – 1042). Pod turskom vlašću bilo je u pograničnoj, nemirnoj zoni (Vojna krajina), pa je zato pretrpelo velike demografske promene. U to vreme (XVII v.) u Bosanskom Grahovu se prvi put pojavljuju tzv. „katolički Vlasi”. Oni (i tada i kasnije) dolaze sa svojom stokom iz Dalmacije i Like na planine zapadne Bosne (Šator i druge), po pravilu u pratnji kapelana franjevaca, pa se pre svega njihovom zaslugom obnavljaju katolička naselja na području Glamoča i Grahova pod Turcima.
Kod Vuka u Rječniku se navodi kao: 1) komad zemlje između Hercegovine i Crne Gore na zapadu; 2) mesto u Bosni kod Livna.
2. Postoje još i Grahovo kod Nikšića, Grahovo kod Rožaja i varoš severno od Risna – sva tri u Crnoj Gori.

Epski kontekst

U pesmama se najčešće pominje crnogorsko Grahovo u Nikšićkim Rudinama, naročito bitke koje su se blizu njega dogodile 1836. (Vuk IV, 55, 56; Vuk VIII, 61 – mada se u ovoj pesmi pominje godina 1838) i 1858. (na Grahovcu –Vuk IX, 5, 14, 15). I u mnogim drugim događajima važnim za crnogorsku istoriju (boj pod Ostrogom 1843. – Vuk VIII, 60; pohod Omer-paše Latasa 1852-1853. – Vuk VIII, 74; Vuk IX, 1; boj na Dugi 1862. – Vuk IX, 28, 29; napad na Nikšić, tj. boj na Presjeci iznad Nikšića – Vuk IX, 30; ženidba knjaza Danila – Vuk IX, 13 itd.), pominje se ovo Grahovo koje ne treba mešati sa Bosanskim.
Oba Grahova se u pesmama često pominju i kao široko polje (Vuk III, 54; Vuk IV, 56; Vuk VIII, 61, 73; Vuk IX, 1, 13, 17; SANU IV, 10), polje od megdana (Vuk IX, 23) ili samo polje (Vuk IV, 2, 11, 55; Vuk VIII, 62, 74; Vuk IX, 5, 6, 10, 15; MH III, 18).

Literatura

book1959Шкриванић, Гавро А.: Именик географских назива средњовековне Зете, Титоград.  [55]  cobiss
book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  cobiss
book1973Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973.  [166]  cobiss