GACKO, Metohija, Metovija

sl1

sl1

Istorijski nazivi

Gat, Geçeca, Гьцко

Etimologija

Stsrp. Gьsko na jednom natpisu iz 1359, prvobitno polje, verovatno nazvano po bregu Gad < *Gъdъ na svome rubu; taj oronim može biti predslovenski, ili stara slovenska reč za šumu srodna staropruskoj gude a sačuvana samo u toponimiji (Gdinj na Hvaru, Gdynia i Gdańsk u Poljskoj), v. Skok I 542. (A.L.)

Atribucija

Gacko

Metohija Metovija

Geografski položaj

43° 10’ N, 18° 32’ E   
Grad u BiH. Župa i stari grad Gat kod Trebinja u Hercegovini, u polju koje je po njemu dobilo ime. Selo Metohija u njegovoj blizini (na mestu današnjeg Gacka), preimenovana je u Gacko za vreme austrougarske uprave.

Istorijat

Prvi put se pominje 1267. Sredinom XIV v. nalazi se u sastavu države cara Dušana, a od kraja istog veka u srednjovekovnoj bosanskoj državi, u posedu Sandalja Hranića. Kasnije je bilo u vlasti Turaka i Austrijanaca, a od 1918. u sastavu Jugoslavije (prve i druge) do njenog raspada.
Stari grad je do 1882. stajao u ruševinama, a tada je – zahvaljujući njegovoj dobroj strateškoj poziciji – poslednji put u njemu sazidana vojna tvrđava.
Kod Vuka (Rječnik s.v.): nomen regionis. Izgleda da su stanovnici Gacka bili čuveni pevači budući da je u narodu ostala poslovica: „Kroz Gacko ne pjevaj”.
Gacko je bilo tranzitno mesto za mnoge trgovačke pravce, pa su i dubrovački trgovci uvek preko Gacka putovali u Podrinje.
Kod Vuka u Rječniku s.v. Metohija: «u Gacku nekako mjesto sa 30–40 kuća».

Epski kontekst

Pominje se u kontekstu bitke za Očakov 1788. (Vuk VII, 56), Grahovske bitke 1836. (Vuk IV, 55), bitke pod Ostrogom 1843. (Vuk VIII, 60), Omer-pašinog pohoda na Crnu Goru 1852. (Vuk IX, 5) i hercegovačke bune 1855–1862. (Vuk IX, 26). Kao mesto čuvenog epskog vojvode, popa Bogdana Zimonića, pominje se u Vuk IX, 7.
Gacko se u epici javlja mnogo češće kao polje – npr.: „Na Gacko ću izjaviti vojsku” (KH I, 15:60), naročito onda kad se uz njega jave atributi kao široko, ravno, kameno, krvavo, prostrano. Ima, ipak, nekoliko slučajeva u kojima se iz konteksta ne vidi da li je reč o polju ili mestu u njemu (Vuk IV, 8, 51, 57, 58, 59; Vuk VIII, 56, 69, 72; KH I, 6, 15).
U pesmama Vuk IV, 55 (o boju na Grahovu 1836) i Vuk VIII, 53 (Živko Tomanović sa Crnogorcima napada Gacko da odjavi turske ovce) pominje se pod nazivom Metohija/Metovija:
Ma se velja potoč podignula
Od bijela Ključa Gatačkoga
I velike šeher-Metovije
I od svega polja Gatačkoga (Vuk VIII, 53:37–40).

Literatura

book1888Грђић, Лука: Опис Гацка са старинама и обичајима народним. По народном причању, Босанска вила III/4, 55-56; III/5, 71-74; III/6, 88-90; III/7, 104-106.  [III/4, 55-56; III/5, 71-74; III/6, 88-90; III/7, 104-106.]
book1954Латковић, Видо: Белешке, објашњења и речник у: Вук Стеф. Караџић, Српске народне пјесме, књига четврта, Штампано поводом стопедесетогодишњице Првог српског устанка, «Просвета», Београд.  [621]
book1957Vego, Marko: Naselja bosanske srednjevjekovne države, Svjetlost, Sarajevo  cobiss
book1959Шкриванић, Гавро А.: Именик географских назива средњовековне Зете, Титоград.  [51]  cobiss
book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  [s.vv. Gacko, Metohija]  cobiss
book1970Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980.  [3, s.v.]  cobiss
book1973Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973.  [140]  cobiss
book1975Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975.  [1, 204]
book1978Ковачевић-Којић, Десанка: Градска насеља средњовјековне босанске државе, Сарајево.  cobiss
book1995Мандић Студо, Новак: Земља звана Гацко, I, Београд.  cobiss