LIPLJAN, Lipljani

sl1

Liplja, stara crkva Flora i Laura i Bogorodičina crkva

sl1

Ulpiana, ostaci rimskog naselja

Istorijski nazivi

Ulpiana, Lipenion, Iustiniana Secunda

Etimologija

Stsrp. Lьpljanь kao neposredan refleks lat. imena Ulpiana (datog po rim. caru Marku Ulpiju Trajanu), današnji oblik paretimološki izvrnut prema lipa ili možda nazivu za ribu lipljan. (A.L.)

Atribucija

Lipljan

Lipljani

Geografski položaj

42° 31’ N, 21° 7’ E   
Mesto u Srbiji.

Istorijat

Ostaci starog grada leže na mestu istoimenog današnjeg naselja, na desnoj obali Sitnice, oko 16 km južno od Prištine. U rimsko doba bio je jedan od najvažnijih gradova Balkanskog poluostrva, ali je porušen za vreme seobe naroda. Grad je obnovljen za vreme cara Justinijana 527–565. kada je i preimenovan u Iustiniana Secunda.
Prvi put se pominje u Kratkoj istoriji Jovana Skilice kao jedan od gradova čiji su poslanici posle smrti cara Jovana Vladislava (februara 1018) došli u Mosinopolj da izraze pokornost vizantijskom caru Vasiliju II. To znači da je Lipljan u prethodnom periodu bio pod vlašću cara Samuila i njegovih naslednika. Godine 1019. Lipljan se pominje u prvoj hrisovulji Vasilija II izdatoj Ohridskoj arhiepiskopiji, kao episkopsko sedište pod imenom Lipenion. Pod istim imenom, i kao „mali gradić”, pominje ga Ana Komnina u Aleksijadi.
Opisujući osvajanja Stefana Nemanje, njegov sin Stefan Prvovenčani navodi da je on, pored ostalog, priložio „zemlji svog otačastva” i oblast Lipljana.
Uz Prizren, kao jedan od dva vizantijska grada koje je Nemanja zauzeo, Lipljan je bio centar episkopije u srpskoj crkvi i državi. Lipljan je u XIV v. zamenila Gračanica, a treća episkopija formirana je u Hvosnu, kod Peći. Turci osvajaju Lipljan 1455, pošto su uzeli Novo Brdo, Trepču, Bihor i druga mesta na Kosovu. Tri nedelje posle pada Novog Brda bio je zauzet i Prizren, pa čak i zetski stari grad Medun, koji je morao primiti tursku posadu. Tako je i čitav preostali deo južne Srbije došao pod tursku vlast.
Kod Lipljana je 1832. vođena bitka između carskih trupa i bosanskih feudalaca. Sultanovu vojsku je porazio Husein-beg Gradaščević. Posle te bitke bilo je potrebno još 20 godina da se slomi otpor bosanskih feudalaca koji su tražili autonomiju Bosne. Zbog ove pobede Gradaščević je dobio nadimak Zmaj od Bosne (delimično o tome peva SM 62).

Epski kontekst

Pominje se u kontekstu boja na Deligradu 1806. (Vuk IV, 31; SM 63).

Literatura

book1959Јиречек, К.: Трговачки путеви и рудници Србије и Босне у средњем вијеку,, Зборник Константина Јиречека, I, Посебна издања САН CCCXXVI, Одељење друштвених наука 33, Београд, 207-303.  [281]  cobiss
book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  cobiss
book1970Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980.  cobiss
book1973Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973.  [233]  cobiss
book1987Задужбине Косова : Споменици и знамења српског народа, Призрен — Београд 1987.  [376]  cobiss
book2009Урошевић, Атанасије: О Косову : градови, насеља и други антропогеографски списи , Приштина : Народна и универзитетска библиотека "Иво Андрић", 2009 . - 544 стр.  cobiss