LIMLJANI, Limjani
Etimologija
„Meždu Limljani” već u povelji iz 1296. (Шкриванић 1959, 75). Verovatno naziv doseljenika iz Polimlja, Limštica od Limska reka, u značenju ‘koja teče kroz Limljane’. (A.L.)
Atribucija
Limljani
- selo: I Limljane selo opalili (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 73:1119) - bez atribucije: U Limljane i Karuče gornje (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 73:541)
- selo: Na Limjane selo udariše (Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 1:616) - bez atribucije: Na Limjane i Crmnicu donju (Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 1:588); Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 2
Geografski položaj
42° 11’ N, 19° 5’ EPleme i mesto u Crmnici (Crna Gora).
Istorijat
Smešteno je u severnoj podgorini planine Sutormana. Najveći deo oblasti i sva naselja ovog plemena nalaze se u slivu reke Limštice, koja izvire gotovo pod samim grebenom planine Sutorman i teče na s/z do sastava sa rekom Mrtvicom (odakle nastaje Crmnička rijeka). Od svih crnogorskih plemena, Limljani su najdalje na j/i pa su vekovima bili u neposrednom susedstvu Turaka i Arbanasa (muslimana i katolika) u Crnogorskoj Krajini.
Zbog toga su u Limljanima tražili i nalazili pribežište begunci i uskoci iz svih okolnih srpskih, a najviše iz crnogorskih krajeva. Ni u jednom crnogorskom plemenu nema srazmerno tako mnogo porodica koje su poreklom od uskoka i od izbeglica od krvne osvete („od krvi”), koliko u Limljanima.
Limljani su u celini jedno veliko naselje, koje se deli na veći broj manjih. Obično se ta manja naselja nazivaju „mahalama”, a ređe „selima”, a pošto u nekima od njih živi samo po jedno veće bratstvo ili ono čini glavno stanovništvo, čuje se često i naziv „bratstvo”.
Selo Limljani nalazi se na desnoj obali Crmničke rijeke, nedaleko od njenog izvora, oko 10 km južno od Virpazara na Skadarskom jezeru. Prvi put se pominje 1317/18. u povelji kralja Milutina koji daruje Limljane manastiru sv. Nikole na Vranjini, a krajem XV v. i u povelji Ivana Crnojevića u sličnom kontekstu.
Epski kontekst
Pesme ih pominju u kontekstu pohoda Omer-paše Latasa na Crnu Goru 1852–1853. (Vuk VIII, 73; Vuk IX, 1) i turskog udara na Crmnicu (Vuk IX, 2).
Literatura
1988 | Вукмановић, Јован: Црмница. Антропогеографска и етнолошка испитивања, Посебна издања САНУ DLXXXIII/1, Београд. cobiss |
2002 | Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002 [tom 2] cobiss |
2006 | Бубало, Ђорђе: Средњовековни архив манастира Врањине (прилог реконструкцији), Стари српски архив 5, 243-276. [259] |