ĐULA
Đula, stari grad
Đula, gravira iz XVII v.
Istorijski nazivi
Alba Julia, Güle kalasi, Gyulafehervar
Etimologija
Od mađ. ličnog imena Gyula (Kiss 256). (A.L.)
Atribucija
- bijela: Još je dalje od Đule bijele (ER 81:51)
- plemenita: Ima u nas Đula plemenita / Viš’ Budima niže Varadina (KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 21:157–158)
- valovita: Pa ćeš Đuli valovitoj sići (KH II,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga II, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH II) 51:99); KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 21; EHMuslimanske narodne junačke pjesme, sakupio Esad Hadžiomerspahić, u Banjoj Luci, 1909. (EH) 3
- bez atribucije: Da idemo da aramo Đulu, / Ispod Đule da gonimo marvu (SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III) 72:6–7); KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 21; KH II,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga II, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH II) 51
Geografski položaj
46° 38’ N, 21° 16’ E
Mesto u Mađarskoj. Nalazi se na j/i zemlje, na reci Beli Koroš, na granici sa Rumunijom.
Istorijat
Evlija Čelebija je čak upoređivao Đulu sa Venecijom.
Pod turskom upravom Đula je bila sedište administrativne oblasti. U XVI v. spadala je u red važnih gradova u turskoj Unđuriji („Beglerbegu temišvarskom: da se opsednu, osvoje i zauzmu glavni gradovi: Đula, Janok i druge tvrđave” – februar–mart 1566)*. Danas ona nema isti značaj, ali je čuvena po srednjovekovnoj tvrđavi od cigle i po lekovitim vodama.
Epski kontekst
Hrišćanske pesme pominju Đulu u kontekstu sukoba između Mađara i Srba (ER 81), odnosno Mađara i Turaka (SANU III, 72). U muslimanskim pesmama javlja se kao grad Muje Orlanovića (KH I, 21), odnosno Đulića barjaktara (KH II, 51).
Literatura
 | 1950 | Елезовић, Глиша: Iz carigradskih turskih arhiva Mühimme defteri, SAN, Zbornik za istočnjačku istorisku i književnu građu, knj. II, Istoriski institut, knj. 1. [377*] cobiss |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [3, 543] |