ŠABAC
Šabac, centar grada
Šabac, ostaci tvrđave
Istorijski nazivi
Zaslon, Sava, Bögürdelen
Etimologija
Starije ime (od 1454) Zaslon od imenice zaslon ‘zaklon, nadstrešnica’. Još ranije pominje se u ovoj oblasti „grad Sava” (1346), *Savski grad > Savac, kako se po tradiciji Šabac zvao. Današnje ime, koje se javlja u izvorima od vremena građenja tvrđave 1470–1471, etimološki je nejasno. Ugarski istoričari izvode ga takođe od imena reke Save (a Savo Savacium), ili turskog vojskovođe Sabatius-a koji ga je navodno sagradio; srpski letopisac piše: Zaslonь gradь na Savi ježe zovet se po grьčьskomu jeziku Šabasь. (A.L.)
Atribucija
- grad: Koji Šapcem komendira gradom (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 32:19) ; Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 36, 43 - grad bijeli: A od Šapca grada bijeloga (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 30:3) ; SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 44 - ukraj Save grad: Ni u Šapcu ukraj Save gradu! (SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III) 73:34) - bijeli: Komendatu od Šapca bijela (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 33:280) ; Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 34 - ukraj Save: Osvojili Šabac ukraj Sane[sic!] (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 38:9) - bez atribucije: Pod Šapcem mi Savu pribrodio (ER 59:31), Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 33, 34
Geografski položaj
44° 45’ N, 19° 41’ E
Grad u Srbiji.
Istorijat
Nalazi se na desnoj obali reke Save, 70 km uzvodno od Beograda. Srednjovekovno srpsko ime Zaslon; pod Turcima prvo Kale-i-Sava, i Sava Hisari, zatim Bugur-tlen i Bugur-delen, a potom kao danas.
Zaslon se pominje kao grad na Savi još u starim srpskim spomenicima iz sredine XV v. („priimi Mateašь kralь i Vukь despotь Zaslonь gradь na rěcě Savi”)..* Kod Zaslona na Savi nesumnjivo je postojala skela za prelaz na drugu obalu. Čim su Turci izgradili tvrđavu (prvi put 1370. a konačno 1470–1471), prelaz na Savi kod Šapca postao je najvažnija veza sa severnim krajevima. Kako je tvrđava dobijala na važnosti kao jedino utvrđenje na desnoj obali Save, na njenom toku od ušća Drine do Beograda, stari naziv se sve više gubio (poslednji put se Zaslon pominje 1562), a osvajao je novi – Šabac, nastao moguće po imenu reke (Sabbas, Savacium, Savas) kojim se označavaju i grad i varoš. Ime Šabac prvi je zabeležio Antonio Bonfini, ugarski dvorski istoričar s kraja XV v., smatrajući da je ta reč turskog porekla i da znači nešto čudesno lepo. Turski istoričari smatraju da je reč Šabac srpska tvorevina, nastala od nadimka Isabega Ishakovića koga su zvali Šaban. Najverovatnije je, ipak, da je ime mesta izvedeno iz imena reke na kojoj je podignut.
Sadašnji grad, kao utvrđenje na granici sa Mađarskom, podigao je Isabeg Ishaković 1471. i nazvao ga Bigirdelen (Bügü-delen: 'probijač slabine, boka', 'pretnja s boka'). Mađari ga uzimaju 1476. i ostavljaju u njemu posadu od 100 Srba šajkaša. Turci su grad konačno osvojili 1521. kada su ga pojačali i širokim rovom sproveli oko njega vodu iz Save.
Strategijska važnost grada bila je uzrok mnogim borbama koje su se vodile oko Šapca između Turske i Ugarske, a kasnije između Turske i Austrije (1476, 1492, 1521, 1695, 1717, 1739, 1788). U Prvom srpskom ustanku prilikom zauzimanja Šapca 1807. naročito se istakao valjevski vojvoda Jakov Nenadović. Srbi su osvojili i držali Šabac od 1807. do 1813, a otada pa do 1867. bio je opet u turskim rukama. U to vreme jedan od epskih junaka vezanih za Šabac bio je Bakal Milosav, poreklom iz Hercegovine. Njega je ustanak zatekao u Šapcu kao bakalina, pa je tako dobio nadimak po kojem je jedino i poznat. Naročito se istakao u bici na Mišaru (Vuk IV, 30) i pri odbrani Loznice (Vuk IV, 33). Umro je u Šapcu 1823.
Epski kontekst
U pesmama se kao „komendat” Šapca pominje pop Luka Lazarević (Vuk IV, 32, 34, 36, 43) koji zaista jeste preuzeo grad od Turaka 1807. i držao ga sa posadom od 1000 vojnika. Pesma SANU IV, 44 posvećena je uspomeni na vladiku šabačkog Joanikija Neškovića, rodom iz Milandže. Šabac se pominje i u kontekstu osvojenja Bosanskog Novog (SANU III, 73) i Cetina (Vuk VIII, 38), i kao prelaz preko Save (ER 59). Reka Sana, koja se pominje u Vuk VIII, 38 (Osvojili Šabac ukraj Sane), ne može biti drugo do štamparska greška.
Literatura
 | 1887 | Витковић, Гаврило: Прошлост, установа и споменици угарских краљевих Шајкаша, Гласник Српског ученог друштва 67. [87] |
| 1950 | Дероко, Александар: Средњевековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији, Београд. [152-153] cobiss |
| 1954 | Латковић, Видо: Белешке, објашњења и речник у: Вук Стеф. Караџић, Српске народне пјесме, књига четврта, Штампано поводом стопедесетогодишњице Првог српског устанка, «Просвета», Београд. [560] |
| 1955 | Павловић, Драгослав Ст.: Шабачка тврђава, Старинар V-VI, 305-316 |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1970 | Нешковић, Јован: Тврђаве ослобођене од Турака. Смедерево, Шабац, Кладово, Ужице, Соко, In: Ослобођење градова у Србији од Турака 1862-1867, САНУ, 533-561. cobiss |
| 1975 | Вукановић, Т. П.: Насеља у Србији у доба првог српског устанка 1804-1813. год., Врањски гласник XI, Врање, 1-171. [169] |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [1:366*; 3:484-485] |
| 1994 | Гавриловић, Јован: Речник географијско-статистични Србије, Београд. [191] cobiss |
| 2000 | Ристановић, Слободан (прир.): Река Дрина и Подриње, Београд. [420-429] cobiss |