ŠUICA, Šujica
Selo Šuica, pod planinom Malovan
Etimologija
Od *šujь ‘levi’ (Скарић 1937, 42; Skok III 421), up. Lijeva Rijeka. (A.L.)
Atribucija
- carska: Do Glamoča, pa Šujice carske (MH III,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898. (MH III) 4:604)
Geografski položaj
43° 50’ N, 17° 10’ E
Selo u Bosni.
Istorijat
Smešteno je na drumu Kupres–Livno, na malom Šujičkom polju, u opštini Duvno (sada Tomislavgrad), na granici sa Hercegovinom. U doba o kome se peva, imala je status kasabe.
Kod Vuka u Rječniku pominje se samo kao planina u Bosni blizu Kupresa, ali u komentaru uz Prvu knjigu (lirske pesme), kod broja 730, Vuk navodi Pavla Karano-Tvrtkovića po kome je Šuica selo, a Malovan planina u njegovoj blizini. Kod Skarića se beleži kao lokalitet u nekadašnjoj župi Zemljanik i kao ime reke u zapadnoj Bosni.
Epski kontekst
Pominje se (MH III, 4) u kontekstu pohoda Hasan-paše Predojevića na Bihać i konačnog pada ovog mesta u turske ruke 1592.
Literatura
 | 1937 | Скарић, Владислав: Жупа Земљаник и стара нахија Змијање, Гласник Земаљског музеја у Сарајеву XLIX, 37-53. [42] |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [391] cobiss |
| 1979 | Evlija Čelebi: Putopis. Odlomci о jugoslovenskim zemljama, Sarajevo 1979. [136, nap. 63] cobiss |