ŠTITAR
Selo Štitar
Štitar, centar sela
Atribucija
- selo maleno: Od Štitara sela malenoga (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 63:11) - bez atribucije: I povede Marka iz Štitara (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 34:164)
Geografski položaj
44° 47' N, 19° 35' E
Selo u Srbiji.
Istorijat
Nalazi se oko 10 km zapadno od Šapca, u Šabačkom okrugu (srez Mačvanski).
U XVIII v. (1788) Mačvanska kneževina (čiji je oborknez bio Uroš Drmanović iz Bogatića) imala je 25 sela uključujući i ovaj Štitar u Mačvi.
Epski kontekst
Za mesto se vezuje ime Štitarca Miloša, u kontekstu Ali-pašinog napada na Mačvu 1806. i sukoba oko Novog Sela (Vuk IV, 34). Pominje se posredno i u kontekstu boja na Sitnici 1849. (Vuk VIII, 63).
Takođe i: mesto u Hrvatskoj (Slavonija); selo u Bosni; brdo u Kučima, Štitari u nekadašnjoj Lješanskoj nahiji (Crna Gora); selo u blizini Novog Pazara (Srbija).
Literatura
 | 1880 | Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, I-XIV, Zagreb, с1880-1952. |
| 1940 | Пурковић, Миодраг Ал.: Попис села у средњевековној Србији, Скопље. cobiss |
| 1975 | Вукановић, Т. П.: Насеља у Србији у доба првог српског устанка 1804-1813. год., Врањски гласник XI, Врање, 1-171. [194] |
| 1994 | Гавриловић, Јован: Речник географијско-статистични Србије, Београд. [170] cobiss |